Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Име Илија потиче од старохебрејског имена Eliyahu, које значи „Мој Бог је Јахве“ или „Јахве је мој Бог“.
У многим језицима постоје различите варијанте овог имена – Елијах (енглески), Елиас (грчки, њемачки и скандинавски језици), Ilya (руски), Илиа и Илија у словенским језицима.
Свети пророк Илија један је од најпоштованијих светитеља у Српској православној цркви. Према Старом завјету, био је пророк који је бранио вјеру у једног Бога и сматра се једним од највећих пророка прије Христа.
Пророк Илија је једна од ријетких библијских личности за коју се, према Светом писму, вјерује да није умро природном смрћу, већ да је на небо узнет у ватреним кочијама. Управо због тога у народном предању постоји вјеровање да се на његов празник често чују громови и виде муње, па је остао упамћен као Громовник
У народној традицији познат је као Илија Громовник, јер се вјерује да управља громовима и муњама. Због тога су се уз његов празник вијековима везивали бројни обичаји - од забране рада у пољу до вјеровања да на тај дан често долази до невремена.
Код Срба је Свети Илија и крсна слава великог броја породица, због чега је 2. август један од значајнијих љетних празника.
Име Илија није међу десет најчешћих мушких имена у Србији данас, али спада међу традиционална библијска имена која су присутна генерацијама. Републички завод за статистику наводи да су данас најчешћа мушка имена Драган, Александар, Милан, Никола и Зоран, док се Илија чешће среће међу старијим генерацијама него међу новорођенчадима.
Истовремено, међународне базе показују да је Србија земља са највећим бројем људи који носе име Илија, док је оно веома распрострањено и у Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији и Црној Гори.
Да ли Срби славе имендан?
У Српској православној цркви имендан није обавезна вјерска пракса, нити има исти значај као крсна слава. За разлику од Грчке, Бугарске или Русије, гдје се имендан често прославља готово као рођендан, код Срба је у првом плану управо крсна слава.
Ипак, поједине породице обиљежавају имендан, нарочито у појединим крајевима Србије и међу вјерницима који његују ту традицију. То је ствар породичног обичаја, а не црквене обавезе, преноси Телеграф.рс.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Република Српска
1 ч
0
Република Српска
1 ч
0
Хроника
1 ч
0
Хроника
1 ч
0
Занимљивости
2 ч
0
Занимљивости
18 ч
0
Занимљивости
1 д
0
Занимљивости
1 д
0Најновије
11
57
11
55
11
49
11
43
11
37
Тренутно на програму