Болест преко ноћи односи вид: Шта је обољење жуте мрље?

09.10.2026 16:52

Коментари:

0
доктор љекар медицина
Фото: Pexel/ Pavel Danilyuk

Обољења жуте мрље један су од основних узрока губитка вида у свијету и код нас.

Нападају централни вид, који користимо када читамо, препознајемо лица и обављамо свакодневне послове.

Пацијенту се равне линије чине као да су криве, а слова су чудно изобличена. Некада се у видном пољу може јавити тамна или мутна мрља. У случају да неко има неки од ових симптома, било би пожељно да се што прије јави на преглед код очног љекара, офталмолога. У супротном пријети прогресивни губитак централног вида.

Постоје терапије које спрјечавају напредовање болести

Код дијабетичког макуларног едема иновативна терапија може да се добије о трошку РФЗО-а, али само за ограничену групу пацијената који испуњавају посебне критеријуме.

Постоје терапије које успјешно спрјечавају напредовање болести, међутим, нажалост, терапија није доступна свима. Влажни облик сенилне дегенерације макуле успјешно се лијечи примјеном анти-VEGF инјекција директно у око, које заустављају раст патолошких крвних судова. Нажалост, ови лијекови још нису доступни о трошку државе у Србији, али пацијенти могу да се лијече преко члана 9.

"Кроз члан 9 љекар специјалиста може да одлучи да је пацијенту неопходан лијек који се не налази на позитивној листи РФЗО-а и да пацијент добије лијек о трошку државе. Нажалост, то нису сви пацијенти и наш циљ је да сви пацијенти добију лијекове. Недостају иновативне терапије за сенилну дегенерацију макуле и дијабетички макуларни едем. Један лијек за дијабетички макуларни едем јесте на листи, али само за одређену дијагнозу", рекла је предсједница Удружења „Жута мрља” Александра Хаџи Манић.

Како је Александра сачувала вид?

Макуларна дегенерација је дегенерација жуте мрље и главни узрок губитка централног вида код особа старијих од 50 година.

Пиштољ

Није пристао на развод? Мушкарац убио жену и пријатеља, има још рањених

Александра се иначе од 2016. године бори са сенилном дегенерацијом макуле, и то од своје 30. године живота, што није уобичајено.

"Ја сам преко ноћи готово остала без вида на десном оку. Брзо сам нашла офталмолога и добила лијек. Лијек је интраокуларна инјекција, дакле, инјекција која се даје у око. Када сам добила лијек, вид ми се одмах повратио. Дакле, мени вид није био трајно оштећен. Као што сам рекла, дешава се то крварење које, у принципу, створи одређену мрљу у видном пољу. Морам напоменути да је коначни исход ове болести потпуни губитак централног вида уколико се не лијечи на вријеме. Лијекови тренутно нису на листи. С тим што постоји један позитиван помак, а то је члан број 9, преко кога љекар специјалиста може да сугерише да је том пацијенту неопходан лијек и, уз одређену медицинску документацију, пацијент добија лијек о трошку Фонда", појаснила је Александра.

Др Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лијекова (ИНОВиА) подвукао је да је проблем неријешено питање системског финансирања уласка лијекова на листу.

"Републички фонд не може да стави неки лијек на листу ако нема одобрена средства за то. Да би могао да има одобрена средства, неопходно је да у буџету Републичког фонда постоји ставка која би се односила на улазак одређеног броја лијекова сваке календарске године. То је изузетно битно, јер се између 40 и 50 иновативних лијекова региструје сваке године и јасно је да земља наше величине и економске моћи не може да стави свих тих 40 лијекова на листу, али бисмо могли да имамо довољно буџета да се на листи нађу најважнији лијекови међу њима. Сматрамо да би било какво рјешење које би омогућило системско финансирање уласка лијекова на листу било оно што је неопходно", рекао је Тркуља, преноси Курир.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели: