Епилепсија и СУДЕП: Шокантна истина о ризику који вреба док спавате

Међутим, једна тема често остаје у сјенци, иако је од изузетног значаја: СУДЕП (Sudden Unexpected Death in Epilepsy), односно изненадна неочекивана смрт код епилепсије.

Као водећи узрок смртности директно повезан са овим стањем, СУДЕП захтијева отворен разговор, разумијевање ризика и правовремено дјеловање.

Шта је заправо СУДЕП?

СУДЕП се дефинише као изненадна, неочекивана и нетрауматска смрт особе која има епилепсију, а која наступа из претходно стабилног здравственог стања. Важно је нагласити да се овај догађај може, али не мора десити одмах након епилептичког напада. Како би се дијагноза потврдила, љекари често инсистирају на патолошко-анатомском прегледу, како би се искључили други узроци, попут дављења или епилептичког статуса.

Ко је у ризику?

Иако се годишња учесталост процјењује на око 1 на 1.000 особа са епилепсијом, кумулативни ризик током цијелог живота није занемарљив и креће се између 5 одсто и 20 одсто.

Истраживања су издвојила кључне факторе који повећавају ризик:

• Учестали генерализовани тоничко-клонички напади: Нарочито они који се догађају ноћу. Ризик значајно расте са појавом три или више оваквих напада годишње.
• Недостатак сна (депривација сна): Хронични мањак сна је доказани "окидач" за епилептичке нападе. Неспавање или нередован ритам спавања директно нарушавају праг конвулзија, што значајно повећава опасност од напада током ноћи, а тиме и ризик од СУДЕП-а.

Живот у усамљености

Статистика показује да особе које спавају саме имају шест пута већи ризик у односу на оне које спавају у друштву, јер нема ко да интервенише у критичном тренутку.

Непридржавање терапије

Недосљедно узимање антиепилептичких лијекова један је од највећих фактора ризика који се може и мора контролисати.

Како настаје СУДЕП каскада?

Научници су кроз мониторинг пацијената открили типичан сценарио који претходи овом догађају. Након ноћног генерализованог напада долази до патолошки поремећеног процеса буђења, што затим изазива апнеју (престанак дисања). Овај респираторни застој води до брадикардије (успоравања рада срца) и, нажалост, може довести до коначног застоја срца. Нова сазнања указују на то да поремећаји дисања и хронична депривација сна играју кључну улогу у овом процесу.

Како смањити ризик?

Иако се ризик не може потпуно елиминисати, бројне стратегије могу значајно повећати безбједност:

Оптимална контрола напада: Рад са неурологом на прилагођавању терапије или разматрање хируршког лијечења код резистентних случајева су кључни.

Хигијена спавања

Успостављање строгог ритма спавања и избјегавање депривације сна су темељи превенције напада.

Ноћни надзор: Спавање у друштву или коришћење уређаја за надзор (монитора) током ноћи драстично смањује ризик.

Правилно спавање: Препоручује се спавање на леђима уз употребу чврстих јастука.

Обука и припрема: Чланови породице треба да буду обучени за пружање прве помоћи, реанимацију и стимулацију пацијента након напада.

Технолошка помоћ: Уређаји за детекцију напада који обавјештавају његоватеље постају све доступнији и могу бити важна додатна сигурносна мјера.

Будућност и нада

Савремена медицина се све више окреће ка "прецизној медицини". Истраживања су усмјерена на развој метода раног упозоравања (прије самог напада), иновативних генских терапија и специфичних лијекова који би селективно дјеловали на рецепторе одговорне за респираторну функцију.

Иако је СУДЕП и даље тема о којој је тешко говорити, напредак у науци нам даје нове алате за заштиту. Редовне консултације са љекаром, дисциплиновано придржавање терапије, уредно спавање и побољшана ноћна сигурност остају најважнији стубови превенције и квалитетнијег живота сваке особе са епилепсијом, пише "Springer Nature Link".