Откривен механизам који јача кости: Могао би да промијени лијечење остеопорозе

Студија из 2025. године, коју су спровели научници са Универзитета у Лајпцигу и Универзитета Шандонг, идентификовала је ћелијски рецептор GPR133 као кључни за густину костију, извјештава Science Alert .

Кључни ћелијски рецептор

Остеопороза настаје када тијело не успије да замијени стару кост новом, што узрокује да она постане крта, ломљива и тешка за зарастање. Научници су се фокусирали на протеин GPR133 јер су претходне студије повезале варијације у гену који га кодира са густином костију. Тим је тестирао ген на мишевима који су или били нокаутирани или активирани помоћу хемикалије AP503.

Мишеви којима је недостајао ген GPR133 имали су слабе кости, слично симптомима остеопорозе. Међутим, када је рецептор био присутан и активиран супстанцом AP503, производња и снага костију су се побољшале. Супстанца AP503 дјелује као биолошки прекидач који подстиче остеобласте, ћелије које граде кости, да раде јаче. Истраживачи су такође показали да се ефекат може додатно појачати када се комбинује са вјежбањем.

Савјети

Како лакше преживјети алергију: Важно је реаговати на вријеме

„Са супстанцом AP503, недавно идентификованом компјутерским скринингом као стимулатор GPR133, успјели смо значајно да повећамо чврстоћу костију и код здравих и код остеопоротичних мишева“, рекла је биохемичарка Инес Либшер са Универзитета у Лајпцигу. Иако су резултати засновани на животињском моделу, основни процеси су вјероватно слични код људи. „Ако је овај рецептор оштећен генетским промјенама, мишеви показују знаке губитка густине костију у раном добу - слично остеопорози код људи“, додала је Либшер.

Ограничења постојећих терапија

Остеопороза је озбиљно стање које погађа милионе људи широм свијета. Иако доступни третмани могу успорити напредовање болести, не постоји лијек или изљечење.

Постојеће терапије често имају ризичне нежељене ефекте или временом постају мање ефикасне, због чега научници стално траже нове методе за превенцију и лијечење.

Имплантат на бази крви за регенерацију костију

Једно обећавајуће истраживање из 2024. године резултирало је развојем имплантата на бази крви који стимулише природни механизам зарастања сломљених костију.

Међународни тим научника развио је материјал који називају „биокооперативни регенеративни“ материјал. Он користи синтетичке пептиде како би побољшао структуру и функцију баријере коју крв природно ствара када се згрушава. У тестовима на пацовима, показало се да је супстанца налик гелу – која се такође може штампати 3Д штампачем – ефикасна у поправљању оштећења костију.

Здравље

Потпуно избацивање шећера из исхране може нарушити здравље

„Могућност лаког и безбједног претварања људске крви у високо регенеративне имплантате је заиста узбудљива. Крв је практично бесплатна и може се лако добити од пацијената у релативно великим количинама“, рекао је биомедицински инжењер Козимо Лигорио са Универзитета у Нотингему.

Нови хормон за јаче кости

У другој студији из 2024. године, тим са Универзитета Калифорније у Сан Франциску идентификовао је нови хормон код женки мишева који подстиче раст изненађујуће јаких и густих костију. Хормон, назван матерински мождани хормон (MBH), повећао је густину, масу и снагу костију у тестовима спроведеним на мужјацима и женкама мишева.

„Када смо тестирали ове кости, испоставило се да су знатно јаче него обично. Никада нисмо успјели да постигнемо овакву минерализацију и исход зарастања било којом другом стратегијом“, објаснио је биолог матичних ћелија Томас Амбрози са Универзитета Калифорније у Дејвису.

Будућност лијечења

Иако су многа од ових открића до сада доказана само на животињама и тек треба да буду тестирана на људима, потенцијал будућих лијекова за јачање костију дјелује веома обећавајуће. Аутори студије о рецептору GPR133 надају се да би се будући третмани могли користити не само за јачање здравих костију, већ и за обнављање оштећених, као у случајевима остеопорозе код жена у менопаузи.

„Новодоказано паралелно јачање костију поново истиче огроман потенцијал који овај рецептор има за медицинске примјене код старије популације“, закључила је молекуларна биологиња Јулијана Леман са Универзитета у Лајпцигу. Истраживање је објављено у часопису „Signal Transduction and Targeted Therapy“.

(индекс)