Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Изненадно убрзано лупање срца један је од честих симптома анксиозности. Уз њега се могу јавити стезање у прсима, дрхтање руку, плитко дисање, вртоглавица и осјећај да губите контролу.
Када се појаве такви симптоми, многи помисле да се дешава нешто опасно. Ипак, анксиозност често активира природну реакцију тијела познату као „бори се или бјежи“. Организам тада реагује као да постоји пријетња: пулс се убрзава, дисање постаје брже, а мишићи се напињу.

Друштво
Казне до 5.000 КМ: Колико еурокрема смијете унијети у БиХ
Важно је ипак разликовати анксиозност од озбиљних здравствених проблема. Ако имате јак бол или притисак у прсима који се шири према руци, врату, вилици, леђима или стомаку, уз недостатак ваздуха, хладан зној, мучнину или изразиту слабост, одмах потражите хитну медицинску помоћ.
Ако сте искључили хитно здравствено стање, покушајте отићи на мирно мјесто и сјести или лећи. Подсјетите се да су симптоми неугодни, али да ће проћи.
Не покушавајте силом зауставити осјећај панике. Што се више борите против симптома, они могу дјеловати јаче. Умјесто тога, прихватите да је ријеч о пролазној реакцији тијела и усмјерите пажњу на садашњи тренутак.

Економија
Ћевапи 10, ноћење 70 КМ на мору, а не треба ни пасош
Можете примијенити технику 5-4-3-2-1: наведите пет ствари које видите, четири које можете додирнути, три звука која чујете, два мириса која осјећате и једну ствар коју цијените код себе. Ова вјежба може помоћи да се мисли удаље од страха и врате у садашњи тренутак.
Током напада панике дисање је често плитко и убрзано, што може додатно појачати лупање срца. Покушајте дисати спорије: удахните кроз нос бројећи до пет, задржите дах једну или двије секунде, а затим полако издахните кроз уста бројећи до пет.
Након неколико минута пулс се може постепено успорити, а напетост смањити. Напад панике обично не траје дуго, иако се у том тренутку може чинити другачије. Након њега су могући умор и осјетљивост, па себи дајте времена да се опоравите.

Регион
Метеоролог открио процјене: ''Очекују нас температуре од 50 степени''
Ако се овакви симптоми често понављају или утичу на свакодневни живот, разговор с љекаром или стручњаком за ментално здравље може помоћи да пронађете одговарајућу подршку и начин лијечења, преноси Аваз.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Регион
2 седм
0
Друштво
2 седм
1
Сцена
2 седм
1
Занимљивости
2 седм
0Најновије
17
33
17
29
17
20
17
10
17
10
Тренутно на програму