Зуји вам у ушима? Научници имају нову теорију за тинитус

Назван „The Hum“ (Зујање), овај феномен се редовно појављује на листама најзагонетнијих нерешених мистерија, па је чак био и тема документарних истраживања.

Предложена објашњења кретала су се од индустријске буке до изузетно осјетљивог слуха, али ново научно истраживање неколико водећих теорија сугерише да би извор „Зујања“ могао бити много ближе – унутар самог слушног система.

Занимљивости

Специфично зујање азијског стршљена можда крије тајну обуздавања ове инвазивне врсте

Према тиму који предводи стручњак за слушне поремећаје Бонифаз Бауман из Њемачког центра за вртоглавицу и поремећаје равнотеже (ДСГЗ), неки извештаји о „Зујању“ могли би да представљају облик недовољно препознатог нискофреквентног тинитуса.

То не значи да сви случајеви имају исти узрок, али налази указују да извор често може бити унутар слушног система, а не у спољашњем свијету.

„На основу наших резултата, иако нисмо искључили случајеве физичких спољашњих извора звука, сматрамо да је субјективни тинитус у нискофреквентном опсегу често узрок ових звучних перцепција“, рекао је неуронаучник Маркус Дрексел из ДСГЗ-а и Норвешког универзитета за науку и технологију.

Здравље

Једна петоминутна навика може поништити све штетне посљедице дугог сједења

Феномен „The Hum“ први пут је привукао пажњу јавности седамдесетих година прошлог вијека, када су становници Бристола у Великој Британији почели да пријављују звук ниске фреквенције, око 50 херца, који су стално чули у позадини.

Касније су слични извјештаји стизали из Аустралије, Новог Зеланда и Сјеверне Америке.

Људи га описују као упорно зујање, брујање или тутњаву. Често га нико други не чује, а понекад се појављује и нестаје – може се чути ноћу у спаваћој соби, али не и сљедећег јутра на другом мјесту.

Пошто бројна истраживања нису успела да пронађу јасан спољашњи извор звука, научници су одлучили да проуче саме људе који га чују.

Здравље

Намирница која чува срце и цријева: Људи који је једу дуже живе

У студији је учествовало 28 волонтера који су пријавили необјашњиве нискофреквентне звуке. Истраживачи су тестирали двије главне теорије.

Прва је била да особе које чују „The Hum“ имају изузетно осјетљив слух за ниске фреквенције.

Друга теорија претпостављала је да они заправо чују звуке који настају унутар њиховог тијела – такозване отоакустичке емисије, које производе ћелије унутрашњег уха.

Резултати су показали да већина учесника није имала натпросечно осјетљив слух за ниске фреквенције, осим двоје добровољаца. Такође, мјерења отоакустичких емисија нису показала ништа неуобичајено.

То сугерише да је за дио људи „The Hum“ субјективно искуство.

Друштво

Вјерује се да помаже болеснима и невољнима: Овако се молимо Светом Тимотеју Бруском

Такве упорне перцепције звука без спољашњег извора већ имају назив – тинитус.

Иако се тинитус најчешће повезује са високофреквентним пиштањем или зујањем, код неких пацијената јавља се и у облику нискофреквентних звукова. Научници сматрају да би управо то могло објаснити многе случајеве „The Hum“ феномена.

Истраживачи наглашавају да ова теорија не објашњава све случајеве, али би могла да пружи одговор за велики број пријављених искустава.

Препознавање „The Hum“ феномена као могућег облика тинитуса не значи да је искуство умишљено. Тинитус је стваран поремећај који укључује слушне путеве и центре за обраду звука у мозгу.

Друштво

Савез синдиката послодавцима: Сачувати здравље радника на високим температурама

Иако научници још не знају тачан узрок тинитуса и не постоји коначан лек, постоје различите терапије и стратегије које људима могу помоћи да лакше живе са овим стањем.

Ако се покаже да је „The Hum“ заиста повезан са тинитусом, то би могло отворити врата новим начинима дијагностике и лијечења за особе које годинама траже објашњење за мистериозно зујање које чују.

(Сајенс алерт/Курир)