О Трговској гори и у Загребу: Хрватска не одустаје, БиХ не посустаје

Јасно и гласно Црнковић понавља разлоге против депоновања радиоактивног отпада на локацији коју је изабрала Хрватска и која је прекршила три међународне конвенције. Упозорио је и да се игноришу грађани са десне обале ријеке Уне. У случају Трговске горе нису јасне намјере Хрватске па се од складишта дошло до одлагалишта радиоактивног отпада. А Република Српска и БиХ уз чију границу се жели одлагати отпад, игноришу се на најгрубљи могући начин.

"Имамо ситуацију да се отвара једна Пандорина кутија. Уколико Хрватска може политичком одлуком изгурати радиоактивни отпад и друге опасне отпаде на границу са сусједном земљом , без поштивања струке, без поштивања грађана, без поштивања сусједне земље данас сутра било која друга земља моћи ће то исто учинити. Не дај Боже и БиХ. И заиста крајње је вријеме да се окренемо струци, да политика остане по страни. Дајте нађите нову локацију за тај радиоактивни отпад", каже Марио Црнковић, Удружење "Green Team", Нови Град

У причу о изградњи Центра за одлагање радиоактивног отпада укључени су и Срби у Хрватској. Свјесни да њихов глас не допире далеко, ипак, су, кажу, отворили причу о радиоактивном отпаду. Овај пут без позива институцијама Српске и БИХ и локалним заједницама са друге стране ријеке Уне. Тврде да покушавају да уз стручњаке траже добро рјешење.

"Ми тражимо да се проводе закони. Ми тражимо да се проводе европске конвенције, беретска, архушка, неколико других је споменуто је овдје. Очито је оно што се сада дешава, на основу оно мало информација које имамо , да постојећи приједлози, да оно што је процурило вани да то није добро", каже Саша Милошевић, генерални секретар СНВ-а

За Двор је депоновање радиоактивног отпада на подручју те општине животно питање. Једна од најслабије развијених општина у Хрватској, повратничка општина, политички је избор, понавља начелник општине. Поручује да је Хрватска једина држава која је прво донијела политичку одлуку о збрињавању радиоактивног отпада, након чега је почела израда студије утицаја на животну средину. Мјештани и даље јасни да не желе нуклеарни отпад у свом дворишту.

"Мој став је такав да радиоактивни отпад треба остати на мјесту настанка. Околина која је добијала бенефите и имала од тога користи. Цијела Хрватска имала је од тога користи. Двор је био заборављен и у бившој држави и у садашњој држави. И сада ћемо ми опет добити само минус, а остали ће добијати бенефите", рекао је Никола Арбутина, начелник општине Двор.

Студију утицаја на животну средину жељно ишчекује и струка у Хрватској. Поручују да у случају Трговске горе још ништа није коначно. Тони Видан, је начео бројне апсурдности у вези са Трговском гором од избора микролокације, процедуралних пропуста до теме одлагалиште или складиште. Упозорава да процедура није вођена у складу са законом што би Хрватску могло скупо да кошта.

"И по мени цијели процес Хрватска Влада води у нескладу са директивом. И то ствара правне претпоставке за БиХ да утужи Републику Хрватску и поништи овај процес. Зато што процес води Фонд који је у нескладу са директивом јер по директиви такав поступак треба да води стручна и независна институција", рекао је Тони Видан, еколошки активиста из Загреба.

Студија утицаја на животну средину на више од 1000 страна је завршена. Из Фонда тврде да је нотификација упућена БИХ дипломатским путем.

"То је један скраћени приказ студије гдје на 50-ак страница се дају главни резултати тако да већ унапријед, прије него сама студија буде доступна и хрватској и босанској јавности да већ имате неки детаљнији увид шта је унутра", каже Јосип Лебегнер, директор Фонда за разградњу НЕ Кршко.

Хрватска је једина земља која ће на свом тлу збрињавати и радиоактивни отпад који није настао на њеној територији. А једина је земља и која је сувласник нуклеарне електране која није на њеном подручју.

Оно што се могло данас чути у Загребу је да јавност у Хрватској или није заинтересована или не износи јавно своје ставове у вези са и одлагањем радиоактивног отпада на локацији Черкезовца. Много јаснији и гласнији ставови и негодовање долази из РС и БиХ. То је и данас поновљено. Воде се и правне међународне борбе у вези са одлагањем радиоактивног отпада на овој локацији. Права борба тек предстоји када буде објављена студија утицаја на животну средину.