Коначно откривено како ХИВ преживљава деценијама у тијелу

У својој фази мировања, ХИВ може да опстаје у одређеним ћелијама домаћина као успавани „пров вирус“ вирусни геном који се убацује у ДНК ћелије домаћина.

То је главни разлог зашто га је тако тешко искоренити, чак и када се укроти модерним третманима попут антиретровирусних лекова. Они могу сузбити репликацију тј. умножавање вируса, смањити вирусно оптерећење и зауставити напредовање болести, али не могу циљати скривене провирусе.

То значи да антиретровирусна терапија може да сузбије, али не и да елиминише ХИВ, што многе пацијенте приморава да наставе лијечење на неодређено вријеме или ризикују поновни повратак вируса.

Претходна истраживања показују да ХИВ може да се задржи у различитим тјелесним ткивима, укључујући мозак, бубреге, јетру, плућа и гастроинтестинални тракт, између осталог.

Бања Лука

Познато како ће у уторак радити јавни вртићи у Бањалуци

Помоћне ћелије имуног система су главни латентни резервоар, али не и једини. ХИВ се такође крије у ћелијама коже, бијелим крвним зрнцима и ћелијама специфичним за органе, као што су подочити из бубрега и ћелије за подршку неуронима.

Многи детаљи латенције ХИВ-а остају слабо схваћени, укључујући не само гдје се вирус крије, већ и како се инфилтрира у различита ткива и типове ћелија, а затим се насељава.

Према новој студији, ХИВ ово постиже ткивно-специфичним приступом, прикривајући се у ДНК ћелије домаћина прилагођавајући своје понашање окружењу. У мозгу, на примјер, избјегава гене и крије се у мање активним регионима ДНК.

"Открили смо да се ХИВ не интегрише насумично. Уместо тога, он прати јединствене обрасце у различитим ткивима, вјероватно обликоване локалним окружењем и имунолошким одговорима", каже микробиолог Стивен Бар са Универзитета Вестерн у Онтарију.

Хроника

Избацио га из кола након свађе, па се вратио да га докрајчи

Ово помаже да се објасни како ХИВ успијева да опстане у тијелу деценијама и зашто одређена ткива могу дјеловати као резервоари инфекције.

Студија је испитивала узорке ткива из крви, дебелог цријева, једњака, танког цријева и желуца учесника, заједно са неупареним можданим ткивом.

Аутори су анализирали колико често се ХИВ интегрише у одређене дијелове генома домаћина, а затим упоредили обрасце које су примјетили у различитим тјелесним ткивима код различитих људи.

"Знање гдје се вирус крије у нашим геномима помоћи ће нам да идентификујемо начине да циљамо те ћелије и ткива циљаним терапијским приступима било елиминисањем тих ћелија или ‘утишавањем’ вируса", каже молекуларни вирусолог Гуидо ван Марл са Универзитета у Калгари.

Истраживачи су ово открили користећи ријетке узорке ткива прикупљене од пацијената током раних година пандемије ХИВ/СИДЕ, прије него што су модерни третмани били доступни. То им је омогућило да посматрају вирус у његовом природном стању на више органа од истих појединаца, откривајући не само нове детаље о ХИВ-у већ и научну вриједност очувања историјских узорака.

"Наша студија је снажан пример како можемо да учимо из историјских узорака како бисмо боље разумјели вирус који и даље погађа десетине милиона људи широм свијета", каже Бар. Ови узорци постоје захваљујући људима који су се добровољно пријавили за истраживање ХИВ-а на почетку пандемије.

"Њихова спремност да дају узорке, у вријеме стигме, страха и са ограниченим могућностима лијечења, био је чин храбрости, далековидности и великодушности који наставља да унапређује научно разумијевање ХИВ-а и спасава животе данас", каже ван Марле, пише Курир.