Људи који једу под утицајем емоција неће имати користи од лијекова за мршављење, каже нова студија

Откривено је да особе које се преједају због гледања или мириса хране добро реагују на лијекове, али да људи који се преједају из емоционалних разлога мање вјероватно виде корист. Управо због тога, научници су закључили да доктори треба да покушају да разумију навике у исхрани пацијената прије него што препишу лијекове за мршављење.

"Особе које имају изражене склоности ка емоционалној исхрани могу захтјевати додатну бихејвиоралну или психолошку подршку", рекао је један од аутора студије и клинички предавач.

Сцена

Пјевачица из Гранда пронашла сестру послије 20 година!

Током године, научни тим је прикупио податке о исхрани учесника, крвним показатељима, тјелесној тежини. Такође су испитивали однос учесника према храни, што им је омогућило да идентификују три различита обрасца исхране: једу како би управљали негативним емоцијама, једу зато што храна изгледа укусно, а не због глади, и контролишу исхрану како би снимили тежину, што понекад води поремећајима у исхрани.

Већина учесника изгубила је значајну количину тежине и примијетила побољшање нивоа холестерола током прве године узимања GLP-1 лекова, али су постојале разлике у зависности од навика у исхрани.

Република Српска

Усвојена Заједничка изјава Парламентарног форума Србије и Српске

На тромјесечном прегледу, људи су чешће контролисали своју исхрану и мање јели због примамљивог изгледа хране или као начин управљања емоцијама. Међутим, након 12 мјесеци, навике емоционалне и рестриктивне исхране поново су се враћале.

"Једно могуће објашњење је да емоционална исхрана више зависи од психолошких фактора који можда нису директно обухваћени терапијом GLP-1 рецепторским агонистима", наглашавају.

Хроника

У Јањи пронађено тијело утопљеника

Такође, особе које су имале склоност да се преједају јер храна изгледа укусно забиљежиле најстабилнији губитак тежине и бољи ниво шећера у крви до краја године. Наведено је да би било потребно спровести студије са већим бројем учесника како би се потврдила веза између навика у исхрани и успјешности лијекова за мршављење.

"Иако наша студија сугерише могућу везу између исхране и одговора на терапију GLP-1 рецепторским агонистима, ови налази су и даље прелиминарни. Потребни су додатни докази прије него што се ови налази могу примијенити у клиничкој пракси".

Студија је објављена у часопису Frontiers in Clinical Diabetes and Healthcare, а преноси Еuronews.