Нада у борби против Алцхајмера: Кључ за лијечење није у мозгу, већ јетри?

Њихово истраживање сугерише да подстицање способности јетре да из крви очисти токсични протеин, назван амилоид, може смањити његово нагомилавање у мозгу, па чак и преокренути губитак памћења. Резултати студије спроведене на мишевима, недавно објављене у часопису Neuron, указују на то да јетра игра значајнију улогу у развоју Алцхајмерове болести него што се раније претпостављало. Ово откриће отвара врата новом приступу заштити од ове неизљечиве болести, која у Уједињеном Краљевству погађа око милион људи.

Нови приступ у борби против болести

Сматра се да Алцхајмерову болест узрокује нагомилавање амилоида, који се таложи у облику плакова између можданих ћелија и блокира њихову међусобну комуникацију. Други протеин, тау, додатно оштећује ћелије тако што се увија у чворове који их гуше изнутра.

Досадашњи лијекови могу успорити прогресију болести, али је не могу зауставити нити преокренути. Осим тога, многи од њих прате озбиљне нуспојаве попут мучнине, вртоглавице, а у појединим случајевима и отицања или крварења мозга.

До сада су се истраживања готово искључиво фокусирала на процесе унутар мозга и на ген АПОЕ, који производи протеин заслужан за идентификовање и уклањање штетног амилоида уз помоћ имунолошких ћелија мозга.

Улога јетре у чишћењу "отпада"

Амилоид је нуспроизвод метаболизма можданих ћелија, сличан издувним гасовима мотора аутомобила. Мозак га стално производи и, у нормалним условима, ефикасно уклања.

Међутим, до 60 одсто амилоида из мозга прелази у крвоток, гдје је јетра одговорна за његову разградњу и избацивање. У том процесу, јетра такође користи ген APOE. Ипак, свака четврта особа у Великој Британији носи мутираној верзију овог гена, познату као АПОЕ4, која је далеко мање ефикасна у чишћењу амилоида, што значајно повећава ризик од оболијевања.

Тајна у ријеткој генетској мутацији

Научници сада раде на развоју терапије - примјеном генског инжењеринга путем једне инјекције - која би искористила потенцијал јетре да очисти крв од амилоида прије него што он стигне у мозак. Овај третман би био усмјерен на особе које носе најмање једну копију гена АПОЕ4.

Кључ лежи у изузетно ријеткој верзији гена APOE3 Christchurch, коју носи само једна од 25.000 особа. Ова варијанта посједује суптилну генетску разлику која је чини далеко ефикаснијом у уклањању амилоида из тијела.

Научници су ову верзију гена први пут примијетили 2019. године код жене из Колумбије која је, упркос томе што је носила мутацију која по правилу узрокује Алцхајмерову болест прије 50. године, остала ментално оштра до дубоке старости. Генетска анализа потврдила је да је управо присуство двије копије гена APOE3 Christchurch било заштитни фактор.

Резултати и будући кораци

У најновијем истраживању, кинески научници са Универзитета у Чонгкингу упаковали су APOE3 Christchurch у вирусни вектор (превозно средство) и убризгали га у крвоток мишева склоних Алцхајмеровој болести. Резултати су показали да је третман скоро преполовио ниво амилоидних плакова у мозгу, јер су ћелије јетре постале значајно ефикасније у апсорпцији протеина из крви.

„Побољшавањем чишћења амилоида у ћелијама јетре, варијанта Christchurch јача способност тијела да уклони овај протеин из крви, чиме се успоставља равнотежа која иде у прилог чишћењу мозга“, објаснио је др Џонг-Јуан Ју, један од аутора студије.

Др Ричард Оукли из "Alzheimer’s Society" оцијенио је ово откриће као „занимљиву идеју усмјерену ван мозга ради проналажења начина за смањење амилоида у раним фазама“. Ипак, нагласио је да је истраживање у раној фази и да слиједе тестирања на већим животињама, прије потенцијалних клиничких испитивања на људима, што значи да би до одобрења терапије могло проћи више од деценије.

Шта је деменција?

Деменција је шири термин који описује низ прогресивних неуролошких поремећаја који утичу на рад мозга, при чему је Алцхајмерова болест најчешћи облик. Иако тренутно не постоји лијек, рана дијагноза и савремени лијекови могу значајно успорити прогресију болести. Према подацима Alzheimer’s Society, у Великој Британији данас живи више од милион људи са деменцијом, а очекује се да ће тај број до 2040. године премашити 1,4 милиона, пише Дејли мејл.