Од овога млади све више обољевају, а може да доведе и до инвалидитета

Др Бранислав Миловановић, професор кардиологије и интерне медицине, неурокардиолог са Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" рекао је за РТС да се посљедице ковида осјећају и данас и да је најчешће ријеч о хроничном умору који не пролази. Критичан је за све категорије, али најчешће погађа старије од 50 година и хроничне болеснике, али овај умор има све више младих, а зна се да може да доведе и до инвалидитета.

Како наглашава проф. др Бранислав Миловановић, нажалост, захваљујући једној пандемији и све већем броју пацијената послије ковид инфекције, љекари су постали свеснији синдрома хроничног умора и колико је то стање озбиљно.

Кошарка

Партизан се огласио – на потезу је Обрадовић!

Око 20 до 30 одсто пацијената који су имали ковид, улазе у ту нову болест која се зове синдром хроничног умора, која је врло озбиљна. Појавио се огроман број пацијената и сад већ имамо озбиљне цифре у Европи и у свијету, које су стварно драматичне. И многи парламенти се сада баве тим проблемом и води се оштра расправа - додаје професор.

Поставља се питање да ли то значи да коронавирус остаје заувијек у организму, али професор каже да постоје различите теорије и водећи вирусолози, имунолози наводе да је то могуће, али да не важи само за ковид, већ и за друге вирусе, чак и бактерије.

Имамо многе тзв. интерцелуларне микроорганизме, које уђу у организам, уђу у ћелије и не можете практично да дјелујете на њих. То је низак ниво запаљења, а затим имате реактивацију тих бактерија или вируса које већ имамо у нама или нову инфекцију. Неко ће се опоравити, неко се неће опоравити па ће развити неке компликације као што је инфаркт, као што је тромбоемболија, као што су обољења срца - објашњава професор Миловановић.

Четири степена синдрома хроничног умора

Професор истиче да је највећи проблем успостављање праве дијагнозе.

- Постоје четири степена умора, који траје до шест мјесеци, пад енергије при физичком напору, поремећај сна, пад концентарције, памћење, заборављање и магла у глави и вртоглавице – то је све први степен. Други степен је када не можете да радите дуже од два сата и морате да идете кући. Урадите дијагностику и ништа се не покаже. Једина дијагностика која може да да резултате је неурокардиолошка дијагностика коју радимо на Институту "Дедиње" - објашњава др Миловановић.

У трећем степену хронични умор пацијента везује за кућу, у четвртом везује за кревет. То траје од три мјесеца до годину, годину и по дана. Љекари би требало да буду едуковани да препознају симптоме и имају разумијевања за те пацијенте, јер често има притужби да неће да продуже боловање, напомиње професор.

- Почели смо сарадњу и са Институтом за психијатрију "Др Лаза Лазаревић", јер једна од најтежих компликација ове болести су психичке промјене. Сви имају анксиозност, фобије, страхове, панику, због органског оштећења рожњаче. Ту не смије да се направи грешка - наглашава проф. др Бранислав Миловановић.

(информер)