Ову болест има 50 милиона људи: Обратите пажњу на симптоме

Напади настају када нервне ћелије у мозгу почну да шаљу неправилне електричне сигнале, што доводи до краткотрајних поремећаја свести, понашања, чула или мишићне контроле.

Иако епилепсија не може потпуно да се излијечи, велики број људи успјешно контролише болест уз терапију – процјењује се да до 70 одсто оболелих може да живи без напада уз одговарајуће лијечење.

Република Српска

Орбан честитао Карану

Епилепсија може да се јави у било ком животном добу, без обзира на пол или поријекло.

Епилепсија је четврти најчешћи неуролошки поремећај на свијету. Карактеришу је повремени и најчешће краткотрајни поремећај функције коре мозга који се називају епилептични напади. Стање које показује склоност ка понављању епилептичних напада зове се епилепсија, док се епилептични напад може јавити и код особа које немају епилепсију.

Како изгледају епилептични напади?

Епилептични напади не изгледају увијек исто. Код неких особа могу бити благи и краткотрајни, док код других могу укључивати изражене тјелесне симптоме.

Најчешћи знаци и симптоми напада укључују:

• привремени губитак свијести или „искључење“
• неконтролисане трзаје мишића или укоченост тијела
• празан поглед или загледаност у једну тачку
• збуњеност, отежан говор и разумијевање
• необичне сензације, попут трњења, промјена вида, слуха или мириса
• нагли осећај страха, анксиозности или дежа ву
• убрзан рад срца и дисања

Код већине обољелих напади се понављају у сличном облику, са истим или сличним симптомима.

Шта може да покрене епилептични напад?

Код великог броја људи тачан узрок епилепсије није познат, али се зна да одређени фактори могу да покрену напад.

Најчешћи окидачи су:

• стрес и емоционална напетост
• недостатак сна или поремећен ритам спавања
• конзумирање алкохола или дрога
• хормонске промјене, укључујући менструални циклус
• повишена телесна температура и инфекције
• треперава свјетла или јаки визуелни надражаји
• прескакање оброка, дехидратација
• пропуштене дозе терапије

Препознавање личних окидача често помаже у бољој контроли болести.

Удружење Центар за оболеле од епилепсије наводи да је епилепсија четврти најчешћи неуролошки поремећај, и да у Србији је око 70.000 особа обољело од те болести, док их у свијету има око 50 милиона.

Како се поставља дијагноза епилепсије?

Епилепсија се обично дијагностикује када особа има два или више необјашњених напада.

Љекар ће узети детаљну анамнезу, разговарати са пацијентом и особама које су присуствовале нападу, а затим може препоручити:

• ЕЕГ – снимање електричне активности мозга
• магнетну резонанцу (МРИ) – ради откривања промјена у мозгу
• додатне анализе како би се искључили други узроци симптома

Како се епилепсија лијечи?

Основ терапије чине лијекови против епилептичних напада, који код већине пацијената значајно смањују учесталост напада или их у потпуности спријечавају.

• Ако лијекови нису довољни, у одређеним случајевима могу се разматрати:
• посебни режими исхране, попут кетогене дијете
• хируршко лијечење
• медицински уређаји који помажу у контроли напада

Избор терапије је индивидуалан и зависи од типа епилепсије, узраста и општег здравственог стања пацијента.

Када је важно потражити љекарску помоћ?

• ако се епилептични напад јави први пут
• ако постоје епизоде губитка свијести или необјашњивих „искључења“
• ако се напади понављају или мијењају карактер

Хитна медицинска помоћ је неопходна ако напад траје дуже од пет минута или се напади понављају без опоравка између.

Живот са епилепсијом

Уз редовну терапију и здрав начин живота, многе особе са епилепсијом могу да воде активан и квалитетан живот. Довољно сна, контрола стреса, избјегавање познатих окидача и редовне контроле код љекара кључни су за дугорочну контролу болести, преноси Курир.