Просјечан животни вијек значајно се повећао, ево и зашто

Овоме је допринијела и чињеница да су многе заразне болести, које су раније представљале велики ризик по здравље и живот, стављене под контролу. Побољшане су и могућности лијечења кардиоваскуларних болести.

Такав здравствени цивилизацијски скок обухватио је цијелу Европу, али показало се да у неким земљама грађани живе дуже него у другим. Од чега то зависи?

Европа није једнака

До занимљивих демографских закључака дошли су истраживачи који су 2026. године објавили своје анализе у часопису Натуре Комуникатионс. Истражили су чак 450 региона у западној Европи у периоду од 1992. до 2019. године и закључили да се у неким областима просјечан животни вијек и даље повећава, док у другим стагнира.

Свијет

Руска ПВО оборила 172 украјинска дрона

Показало се да разлике могу да буду велике и унутар једне земље, због чега је анализа мањих подручја била од велике важности.

У којим регионима Европе људи живе најдуже?

Подаци показују да у неким регионима животни вијек стално расте - у просјеку за око 2,5 мјесеца код мушкараца и 1,5 мјесец код жена. То је упоредиво са резултатима из ранијих година. Године 2019, у најдуговјечнијим областима Европе мушкарци су у просјеку живјели 83 године, а жене 87 година. Такви резултати забиљежени су у:

• Сјеверној Италији (Ломбардија и Емилија-Ромања)
• Швајцарској (гранични региони)
• Шпанији (Баскија, Навара и Риоха)

Гдје се темпо продужавања живота зауставио?

По мишљењу истраживача, Европа више не стари равномјерно. Од 2005. године у неким регионима тренд раста животног вијека јасно је успорен. Ово се односи на Источну Њемачку, Валонију и Белгију.

Главни разлог је висока смртност у доби од 55 до 74 године, која је углавном посљедица прекомјерне конзумације алкохола, пушења и нездраве исхране, преноси Мондо.