Шетња успорава напредак ове болести

Извор:

Информер

06.11.2025

08:05

Коментари:

0
Шетња успорава напредак ове болести
Фото: Unsplash

Шетња, макар и скромна, али свакодневна може значајно успорити напредовање Алцхајмерове болести, показало је ново истраживање.

У студији објављеној у Натуре Медицине, научници из Опште болнице Масачусетс Бригам открили су да је већа физичка активност, тј. шетање, повезана са споријим когнитивним падом код старијих особа које су имале више нивоа амилоид-бета протеина, снажно повезаног са Алцхајмеровом болешћу, пише ScienceDaily.

У просјеку, људи који су шетали између 3.000 и 5.000 корака дневно доживјели су око три године одлагања когнитивног пада. Они који су шетали 5.000 до 7.500 корака дневно видели су да се то одлагање продужава на око седам година. Насупрот томе, учесници који су били углавном неактивни показали су брже накупљање тау протеина у мозгу, што је повезано са прогресијом Алцхајмерове болести, и бржи пад у вјештинама размишљања и свакодневном функционисању.

Магла-вријеме-улица

Возачи опрез: Коловози мјестимично влажни, магла смањује видљивост

Ово расветљава зашто се неки људи који изгледају да су на путањи Алцхајмерове болести не погоршавају тако брзо као други. Фактори животног стила изгледа да утичу на најраније фазе Алцхајмерове болести, сугеришући да промјене животног стила могу успорити појаву когнитивних симптома ако дјелујемо рано - рекао је др Џасмир Чатвал, аутор студије са Одјељења за неурологију Опште болнице Масачусетс Бригам.

Истраживачи су прегледали 296 појединаца старости од 50 до 90 година који на почетку студије нису показивали когнитивно оштећење.

Учесници су носили педометре око струка како би пратили физичку активност и подвргнути су ПЕТ скенирању како би измјерили амилоид-бета плакове и тау накупине у мозгу. Годишње су попуњавали когнитивне процјене током периода од две до 14 година (просек = 9,3 године), а подгрупа је добила додатне скенове мозга за праћење промјена у тау протеинима током времена.

Резултати су показали да су учесници са повишеним амилоид-бета протеином који су више шетали, тј. правили више дневних корака доживели спорији когнитивни пад и спорије накупљање тау протеина. Статистичко моделирање је показало да је примарна корист од шетања произашла из њене повезаности са споријим накупљањем тау протеина. Међу учесницима са ниским нивоима амилоид-бета, било је мало доказа о когнитивном паду или накупљању тау протеина, и није било значајне везе са нивоима активности.

Беба

У Српској рођено 15 беба

- Одушевљени смо што су подаци из Харвард Агинг Браин Студy помогли пољу да боље разуме важност физичке активности за одржавање здравља мозга - рекла је коауторка студије др Риза Сперлинг, неуролог Опште болнице Масачусетс Бригам.

(информер)

Подијели:

Large banner