Симптоми слични грипу могу открити смртоносну болест срца

За разлику од акутног ендокардитиса, који настаје изненада са високом температуром и јаким општим симптомима, субакутни облик се развија постепено, недјељама или мјесецима. Почетни знаци укључују благу температуру, стални умор, болове у мишићима и зглобовима, губитак апетита и тежине, што се често приписује грипу, прехлади или хроничном умору.

Како долази до инфекције?

Бактерије из других дијелова тијела могу ући у крвоток и закачити се за оштећене срчане залистке, урођене мане или вјештачке материјале попут протетских залистака и пејсмејкера.

Хроника

Заплијењено више од 6 кила дроге: Билећанину предложен притвор

Најчешће су то бактерије ниже вируленције, попут Стрептококе, које нормално живе у усној дупљи. Лоша орална хигијена и рутинске стоматолошке процедуре повећавају ризик. Ризичне групе су и корисници интравенских дрога, пацијенти на хроничној хемодијализи и особе са ослабљеним имунолошким системом.

Током прегледа љекар може чути нови или измењени шум на срцу, што је један од кључних знакова. На кожи се понекад појављују црвене или љубичасте тачкице (петехије, мале капиларне крвне тачкице), а класични знаци укључују Ослерсове чворове (болни чворићи на прстима или табанима), Џејнвејеве лезије (безболне црвенкасте или смеђе тачкице на длановима и табанима) и танке тамне линије испод ноктију познате као хеморагије од иверја (тамне линије изазване микроемболијама).

Неки симптоми могу бити видљиви и на беоњачама (црвене тачкице на очним белоима) или слузокожи уста (петехије на унутрашњој страни уста).

Дијагноза и тестови

За потврду болести користе се хемокултура и ехокардиографија. Хемокултура омогућава идентификацију бактерије и избор циљане терапије, док ехокардиографија открива вегетације, кластере бактерија и фибринске наслаге на залисцима. Лабораторијски налази често показују повишене инфламаторне параметре, попут Ц-реактивног протеина (ЦРП), и анемију.

Лијечење и операција

Терапија се спроводи у болници и обухвата високе дозе антибиотика који се дају интравенски, обично 4–6 недеља, како би се потпуно уклониле бактерије које су се накупиле у срцу и на вегетацијама (накупинама бактерија и крвних угрушака на залисцима срца).

Друштво

Родитељи, пазите на дјецу: Педофили направили Фејсбук групу

Хируршка интервенција је потребна ако су залистци озбиљно оштећени, ако се инфекција не може контролисати лијековима или ако постоји ризик од откидања вегетација и блокаде крвних судова у мозгу или другим органима. Током операције, хирург уклања заражено ткиво и поправља или замењује оштећени залистак вјештачким или биолошким имплантатом.

Превенција је боља од лијечења

Најважнија превентива је добра орална хигијена и редовне посете стоматологу, јер смањују количину бактерија у устима и ризик од инфекције срца.

Особе са високим ризиком, попут оних са вештачким залисцима, историјом ендокардитиса или одређеним урођеним срчаним манама, треба да узму превентивне дозе антибиотика прије стоматолошких или хируршких процедура које могу изазвати крварење, преноси Вечерњи.хр.