Смртоносни мени: Ово конзумирате сваки дан, а изазива рак

Међутим, да ли знате разлику између намирница са мало додатних масти и шећера и оних које садрже опасне, канцерогене супстанце које могу нанијети дугорочну штету вашем здрављу?

Постоји седам изразито опасних намирница које бисте требали избјегавати у широком луку.

Месне прерађевине

Месо конзервирано димљењем, сушењем, сољењем или оно које садржи хемијске конзервансе директно се повезује са повећаним ризиком од рака дебелог цријева. Већина ових производа прави се са канцерогеним састојком познатим као натријум-нитрит, који се користи да би паковано месо добило јарко црвену боју и изгледало свјеже. Студија коју је провео Хавајски универзитет показује да прерађено месо повећава ризик од рака панкреаса за чак 67 одсто.

Виршле се, на примјер, праве од дијелова животињских органа, нервног ткива, хрскавице и костију. Животиње од којих се ови производи праве најчешће су храњене житом помијешаним са хормонима, антибиотицима и пестицидима. Након детаљног прегледа више од 7.000 клиничких студија о вези између исхране и карцинома, Свјетски фонд за истраживање рака објавио је да би потрошачи требали заувијек да престану са куповином и конзумацијом месних прерађевина. То укључује сланину, кобасице, виршле, запаковану шунку, паризере, саламе и све врсте црвеног меса у замрзнутим оброцима.

Газирана пића

Ова пића садрже огромне количине калорија, шећера и умјетних састојака, док немају апсолутно никакву храњиву вриједност. Само једна лименка газираног пића садржи око десет кесица шећера. Према истраживањима, популарна газирана пића било регуларна или дијетална имају исти рушилачки утицај на зубну цаклину као и акумулаторска киселина. Истраживање Универзитета у Минесоти показује да особе које попију само два газирана пића седмично скоро удвостручују ризик од добијања рака панкреаса.

Газирана пића тамне боје садрже и хемикалију 4-метилимидазол (4-MEI), нуспродукт хемијске прераде који служи за добијање умјетне боје, а који научна истраживања директно повезују са појавом рака и гојазношћу.

Чипс

Чипс је препун штетних транс-масти (хидрогенизованих биљних масти), угљених хидрата, натријума, појачивача укуса, боја и конзерванса свега онога што узрокује зачепљење артерија. Висока температура на којој се чипс производи ствара изузетно канцерогену супстанцу под називом акриламид (која се налази и у диму цигарета). Амерички стручњаци процјењују да акриламид изазива неколико стотина хиљада случајева рака годишње. Чак и чипс са смањеним садржајем масти садржи ову опасну супстанцу.

Кокице за микроталасну

Хемикалије које се налазе у унутрашњем омотачу врећице за кокице, укључујући перфлуорооктанску киселину (PFOA), повезују се са неплодношћу код људи. Током истраживања на америчком универзитету UCLA установљено је да ове хемикалије узрокују појаву рака јетре, тестиса и панкреаса. Приликом припреме у микроталасној пећници, хемикалије испаравају и директно улазе у унутрашњост кокица.

Узгојени лосос

Осим што садржи знатно мање витамина Д у поређењу са дивљим лососом, риба из узгоја пуна је контаминирајућих материја попут полихлорованог бифенила (PCB), канцерогених материја и пестицида, међу којима је најчешћи токсични DDT. Овакав лосос смије се конзумирати највише једном у пет мјесеци како би се избјегао ризик од рака, а додатно забрињава и чињеница да се рибе у узгоју третирају високим дозама антибиотика.

Обичне јабуке (и остало „прљаво“ воће)

Према истраживањима америчке Радне групе за животну средину, јабуке су намирница која у просјеку садржи највише пестицида чак у 98 одсто од преко 700 тестираних узорака! Међу високо контаминираним намирницама су и грожђе, јагоде, кромпир и наранџе. Поред тога што су отровни за организам, пестициди знатно повећавају ризик од рака, док изложеност трудница овим хемикалијама може довести до смањења коефицијента интелигенције (IQ) и појаве хиперкинетичког поремећаја код дјеце. Зато воће и поврће увијек добро перите и детаљно испирајте.

Конзервирани парадајз

Унутрашњост већине конзервираних намирница садржи бисфенол-А (BPA), хемикалију која се у организму понаша као естроген и ремети хормонску равнотежу. Бисфенол-А се повезује са срчаним обољењима, оштећењима цријева, неплодношћу и другим репродуктивним проблемима. Док све конзерве нису подједнако опасне, конзервирани парадајз је посебно критичан јер због његове високе киселости бисфенол-А интензивно прелази у храну. Једна литра конзервираног парадајза може садржати ниво BPA који је и више него довољан да изазове здравствене поремећаје, посебно код дјеце, преноси Акос.ба.