"Тихи убица" међу младима: Многи и не знају да пате од ове болести

Због недостатка очигледних симптома у раним фазама, ХЦМ је често називан "тихим убицом".

Овај поремећај утиче на срчани мишић, чинећи га задебљалим и мање флексибилним, што може ометати проток крви и изазвати компликације попут срчане слабости, неправилног рада срца, па чак и срчаног застоја.

ХЦМ је најчешћа насљедна болест срца, дијете особе која има ХЦМ има 50 одсто шансе да и само развије поремећај.

Ипак, већина обољелих то не зна: процјењује се да око 85 одсто људи са ХЦМ-ом никада није дијагностиковано. Иако болест може бити генетски условљена, узрок није увијек јасно познат. Као што објашњава ехокардиограф у УЦСФ Healthu, присуство гена не значи аутоматски да ће особа развити болест.

Хроника

Непријатан призор поред пута: У шуми пронађено тијело

Рана дијагноза је кључна за контролу ХЦМ-а, али стандардни ултразвук раније често није могао да открије проблем. Пацијенти су тада добијали нормалне налазе, а симптоми би се развили тек годинама касније.

Посебно су угрожене особе са члановима породице који имају пејсмејкер, срчано попуштање или су прележали срчани удар или мождани.

Симптоми на које треба обратити пажњу укључују отежано дисање, бол у грудима, несвјестицу, отицање стопала и општу слабост.

Иако се знаци болести често не појављују код младих, дијагностички тестови могу потврдити присуство ХЦМ-а. Лијек за потпуно излијечење не постоји, али редовне контроле код кардиолога и умјерена физичка активност могу помоћи у одржавању болести под контролом, преноси Информер.