Топлотни удар, сунчаница и исцрпљеност: Ове симптоме не смијете да игноришете

Упозорења због топлотног таласа на снази су у многим европским земљама. Екстремни топлотни талас у БиХ је у пуном јеку, а доктори упозоравају на мјере заштите током врућина. Међу потенцијалним опасностима су и три одвојена стања која, иако имају сличне симптоме, настају на различите начине и захтијевају другачије поступање.

Сунчаница и упозоравајући симптоми

Прво стање је сунчаница, која настаје усљед снажног и директног д‌јеловања сунчевих зрака, прије свега на главу и врат. Излагање коже главе интензивном сунцу може да доведе до појачаног прилива крви у мозак и мождане овојнице.

Карактеристични симптоми су:

• главобоља и вртоглавица,
• црвена и опечена кожа, као и
• све израженији осјећај узнемирености.

Особу са овим тегобама треба што прије премјестити у хладнији простор. Олакшање могу да донесу хладне или влажне облоге на глави, као и расхлађивање у хладној купки.

Опрез

Не препоручује се директно стављање леда јер може да изазове температурни шок.

Уколико се особа онесвијести потребно је одмах позвати хитну помоћ. Може да буде неопходно болничко лијечење, нарочито уколико се појаве компликације које захтијевају праћење здравственог стања.

Посљедице сунчанице не пролазе одмах. Најчешће трају од десетак сати до неколико дана.

Топлотни удар и ризик од смрти

Друга опасност је топлотни удар, до којег долази након дужег излагања читавог тијела високим температурама. То може да се догоди, на примјер, током сунчања између 10 и 14 часова, када је сунчево зрачење најинтензивније.

Ризик повећавају висока влажност ваздуха и одсуство вјетра или веома слабо струјање ваздуха. Тјелесна температура тада је толико висока, да организам не може самостално да је снизи. Тјелесна температура у таквој ситуацији може да пређе 39 степени, па чак и да достигне 41 степен Целзијуса, што је знатно изнад нормалних вриједности.

Најугроженије групе људи

Посебно су угрожене бебе и д‌јеца, код којих систем за регулисање тјелесне температуре још није потпуно развијен, као и старије особе и људи са хроничним болестима. Ризику су изложене и младе, здраве особе уколико интензивно тренирају по великој врућини.

Осим повишене тјелесне температуре, упозоравајући симптоми су:

• врела и црвена кожа, која може да буде сува или влажна,
• изразито убрзан пулс,
• плитко дисање и
• грчеви у мишићима.
• Могућ је и губитак свијести.

Поступак је сличан као код сунчанице. Особу треба премјестити на хладно мјесто, а уколико она то не може сама, потребно је да јој помогне неко из окружења.

Важно је расхладити тијело хладним облогама, а по потреби и хладном купком или туширањем. Особи која је при свијести, треба давати хладне напитке у малим количинама, најбоље негазирану воду.

Чим се појаве наведени симптоми, потребно је што прије позвати хитну помоћ. Изостанак брзе реакције може да доведе до коме, па чак и до смрти.

Топлотна исцрпљеност и губитак течности

Треће стање које може да се јави током великих врућина јесте топлотна исцрпљеност. Механизам њеног настанка разликује се од топлотног удара и сунчанице. Јавља се након дугог боравка на сунцу, када организам изгуби превелику количину течности и минералних соли.

Тада долази до пада крвног притиска, што изазива осјећај изразитог умора. Типични симптоми су:

• појачано знојење,
• недостатак енергије,
• хладна, блиједа и влажна кожа,
• убрзан или тешко опипљив пулс,
• мучнина,
• повраћање и
• несвјестица.

Симптом који захтијева Хитну помоћ

У овој ситуацији потребно је пронаћи хладније мјесто, лећи и олабавити од‌јећу. На тијело треба ставити хладне облоге, а воду пити у малим гутљајима. Појава повраћања знак је да је неопходно обратити се љекару.

Особа са симптомима топлотне исцрпљености требало би да осјети побољшање уколико се довољно брзо премјести на хладније мјесто и добије воду. Ако се, међутим, здравствено стање не поправи у року од пола сата, постоји сумња на топлотни удар. У таквој ситуацији потребно је без одлагања позвати хитну помоћ.

Препоруке за вријеме великих врућина

Да би се организам заштитио од посљедица високих температура, бројни стручњаци препоручују:

• ограничавање боравка на директном сунцу, уношење довољне количине течности, најбоље негазиране воде, као и конзумирање лаганих и редовних оброка.
• употребу крема са заштитним фактором, ношење шешира или капе и наочара за сунце са УВ заштитом.
• избјегавање претјеране физичке активности, јер може да доведе до дехидратације и губитка минерала.
• д‌јецу и животиње никада не треба остављати у аутомобилу.
• избјегавање конзумирања алкохола, јер додатно подстиче дехидратацију организма.
• ношење свијетле, лагане и прозрачне од‌јеће, као и боравак у затвореном и расхлађеном простору кад год је то могуће, преноси Мондо.