Треба ли уклањати младеже: Дерматолог открива пет знакова за аларм

Меланом, најопаснији облик рака коже, у великом броју случајева може успјешно да се излијечи ако се открије на вријеме. Стопа петогодишњег преживљавања код меланома који се лијечи прије него што се прошири на лимфне чворове износи чак деведесет девет одсто. Зато је информисаност о младежима и другим промјенама на кожи од кључног значаја за рано откривање болести, преноси Мајо клиника.

Како настају младежи?

Кожа се састоји од више врста ћелија, међу којима су и меланоцити, који производе меланин – пигмент заслужан за боју коже. Меланоцити су обично равномјерно распоређени, али када се групишу на једном мјесту настаје младеж. Меланом настаје када дође до мутација у генетском материјалу меланоцита, што изазива њихово неконтролисано множење.

Када треба отићи на преглед?

"Особе које су већ имале рак коже или га имају у породичној историји требало би да одлазе на редовне прегледе. Исто важи и за оне који имају факторе ризика, попут дуготрајног излагања сунцу, опекотина са пликовима или коришћења соларијума, као и за све који примјете сумњиве промјене", препоручује докторка Кетрин А. Џегесис, дерматолошкиња и онколошкиња са Мајо клинике.

Она наглашава да се на тај начин све врсте рака коже, укључујући и меланом, могу открити у раној фази. Пацијенти са ослабљеним имунитетом такође би требало редовно да одлазе на контроле, јер је код њих ризик већи.

Постоје двије главне групе рака коже – меланомски и немеланомски. У групи немеланомских карцинома најчешћи су базоцелуларни карцином, који је уједно и најчешћи тип рака на свијету, као и планоцелуларни карцином коже.

На шта треба обратити пажњу код младежа?

Типични младежи су округлог, а не неправилног облика.

"Ако бисте поставили огледало тачно на средину младежа, обје стране требало би да изгледају исто", објашњава докторка Џегесис.

Важна је и ивица младежа. Његова граница треба да буде јасно видљива.

"Пожељно је да младеж има оштре и јасне ивице које га одвајају од остатка коже, а не да буду неравне или замућене."

Битна је и боја. Младеж би требало да буде уједначене боје.

"Желимо да младежи буду исте боје, а не да садрже више нијанси попут плаве, црне, црвене и браон. Такође, ваши младежи требало би да личе један на другог. Ако имате један који се по боји потпуно разликује од осталих, то може бити знак да га треба прегледати", истиче онколошкиња.

Потребно је обратити пажњу и на пречник младежа. Сваки младеж чији је пречник већи од гумице на врху оловке требало би провјерити.

Промјене на младежу такође су важан знак упозорења. Треба прегледати сваки младеж који расте или се мијења на било који начин – било да је ријеч о боји, величини, облику или појави нових симптома.

Други типови рака коже

Према ријечима докторке Џегесис, немеланомски карциноми често изгледају као бубуљице:

"То су промјене на кожи за које људи мисле да су обичне бубуљице које никако не пролазе. Такве промјене лако могу да прокрваре или једноставно не зарастају. Могу бити љуспасте, болне или да расту. И такве промјене обавезно треба прегледати."

Како изгледа дерматолошки преглед?

Ако имате сумњив младеж, не одлажите одлазак код изабраног љекара или дерматолога. Преглед је једноставан и углавном безболан.

"Дерматолози обично почињу прегледом цијеле коже како бисмо сумњиву промјену могли да упоредимо са осталима и стекнемо почетну слику. Често користимо дерматоскоп – уређај који нам омогућава да увећамо промјену и детаљно је прегледамо", објашњава докторка.

Ако је потребна додатна анализа, љекар ће највјероватније предложити биопсију. Током биопсије подручје се утрне лидокаином, слично као код зубара. Затим се узме мали узорак коже и пошаље у лабораторију на анализу.

Који су главни фактори ризика?

Иако постоји више врста рака коже, меланом се сматра најопаснијим јер се најлакше шири на друге дијелове тијела.

Докторка Џегесис наводи главне факторе ризика:

• раније дијагностикован рак коже,
• меланом код блиских сродника, попут родитеља, браће или сестара,
• коришћење соларијума или опекотине од сунца са пликовима,
• свијетао тен,
• ослабљен имунитет.
• Новија истраживања показују да већи број младежа, као и већи број клинички атипичних младежа, такође повећава ризик.
• Улога боје коже

Иако је свијетла пут значајан фактор ризика, меланом може да се јави и код особа тамније пути. Код тамнопутих особа меланом се рјеђе јавља, али се најчешће открива у каснијим фазама, када је лијечење теже.

"Рак коже може да се развије код свих типова коже, па и особе тамније пути треба да штите кожу и да се јаве љекару уколико примјете било какве сумњиве промјене", каже Џегесис.

Да ли превентивно уклањати младеже?

Дијагноза рака је застрашујућа, па пацијенти који су имали меланом често размишљају о уклањању свих преосталих младежа.

Докторка објашњава да за то нема потребе:

"Не постоје клинички докази да би требало уклонити сваку пигментисану промјену код особе која је имала меланом. Заправо, само око трећина меланома се развије из већ постојећих младежа. То што сте имали меланом или га неко у вашој породици има, не значи да морате уклонити све младеже. Иако је то релативно једноставан захват, он увијек носи одређене ризике и користи. У овом случају ризици захвата били би већи од користи."

Превенција је кључна

Ако желите да смањите ризик од рака коже, најважније је да ограничите излагање ултраљубичастом (УВ) зрачењу.

Докторка савјетује стандардне мјере заштите:

• избјегавајте сунце када је најјаче,
• носите шешир током љета и сунчања,
• користите наочаре за сунце,
• носите одјећу дугих рукава када је то могуће.

Крему за сунчање треба наносити често – отприлике на сваких осамдесет до сто двадесет минута, а и чешће ако се купате или знојите. Важно је користити и довољну количину креме – при сваком наношењу отприлике онолико колико стане у чашицу за ракију.

Иако су лосиони и спрејеви подједнако ефикасни, код спреја је теже процијенити да ли сте нанијели довољну количину.

"Посебно обратите пажњу на дијелове тијела који су највише изложени сунцу. Глава и врат су очигледни, али људи често заборављају руке, шаке, усне и уши. Управо на тим мјестима често лијечимо рак коже јер људи забораве да нанесу заштиту", савјетује докторка Џегесис.

Који заштитни фактор изабрати?

СПФ, односно заштитни фактор, показује колико ефикасно крема блокира штетно УВ зрачење.

"Када пређете СПФ тридесет, разлика у заштити је свега неколико процената. На примјер, СПФ тридесет блокира око деведесет седам одсто УВ зрака, док СПФ педесет блокира око деведесет осам одсто", каже онколошкиња.

Она додаје и важну напомену:

"Треба запамтити да висина СПФ-а не одређује колико дуго заштита траје. Људи често мисле да су заштићени цијели дан ако нанесу СПФ педесет, али тај број нема никакве везе са трајањем заштите."

Колико често ићи на контролу?

"Ако имате изражену личну или породичну историју рака коже, савјетујем преглед најмање једном годишње", каже докторка.

"У појединим случајевима пацијенте прегледамо и чешће, на примјер ако су недавно имали меланом или имају друге озбиљне факторе ризика. Одређене врсте рака крви или трансплантација органа такође повећавају ризик. Међутим, уопштено говорећи, један преглед годишње сасвим је довољан."

(Б92)