Вјештачка интелигенција на основу слике ока препознаје болест

Код неких пацијената са кератоконусом (болест рожњаче), довољно је само лијечити болест како не би напредовала, док је код других неопходно хитно реаговати како не би дошло до трајног губитка вида - а обећавајући резултати нове студије показују да ће АИ у будућности имати важну улогу спашавању вида.

Револуционарно истраживање се фокусирало на људе са кератоконусом, оштећењем вида које се генерално развија код тинејџера и младих одраслих (погађа једног у 350 људи), које има тенденцију да се погоршава у одраслом добу. У овом случају, рожњача код обољелих - предњи прозор ока - испупчује се ка споља.

У неким случајевима, стање се може контролисати контактним сочивима, али у другим се брзо погоршава и ако се не лијечи, пацијентима може бити потребна трансплантација рожњаче. Тренутно је једини начин да се утврди коме је потребно лијечење праћење пацијената током одређеног времена.

Истраживачи су користили вјештачку интелигенцију да би процијенили слике очију више од десет хиљада пацијената, у комбинацији са другим подацима, да би успјешно предвидјели којим пацијентима је потребно брзо лијечење, а за које може наставити са праћењем.

"Један третман који се зове 'укрштено повезивање' може зауставити напредовање болести. Када се изврши прије него што се развије трајни ожиљак, укрштено повезивање често спречава потребу за трансплантацијом рожњаче. Међутим, љекари тренутно не могу да предвиде код којих пацијената ће болест напредовати и захтијевати лијечење, а који ће остати стабилни само уз праћење," рекао је др Шафи Балал из очне болнице Мурфилдс НХС Фондације Траст у Лондону и Универзитетског колеџа у Лондону. То значи да је пацијентима потребно често праћење током више година, а унакрсни третман се обично изводи након што је већ дошло до прогресије болести.

Алгоритам вјештачке интелигенције је, користећи само слике и податке из прве посјете, могао тачно да предвиди да ли ће се стање пацијента погоршати или остати стабилно. Научници су сортирали двије трећине пацијената у групу ниског ризика, којој није било потребно лијечење, а другу трећину у групу високог ризика, којој је био потребан брзи унакрсни третман. Када су укључене информације из друге посјете болници, алгоритам је могао успјешно да категоризује до 90 одсто пацијената.

"Ово је прва студија ове врсте која је постигла овај ниво тачности у предвиђању ризика од прогресије кератоконуса из комбинације скенирања и података о пацијентима, а користи велику кохорту пацијената праћених током двије године или дуже. Иако је ова студија ограничена на коришћење једног специфичног уређаја, методе истраживања и алгоритам вјештачке интелигенције који се користе могу се примјенити на друге уређаје", рекао је Балал.

АИ алгоритам ће прво проћи додатна тестирања прије клиничке употребе. Он ће омогућити рану интервенцију код пацијената са високим ризиком од кератоконуса, спречавајући губитак вида, док ће пацијенти са нижим ризиком избјегавати непотребне контроле. Истраживачи развијају још напреднији алгоритам који ће моћи да предвиђа напредовање болести и открива друге очне проблеме.

Резултати истраживања су представљени на 43. конгресу Европског друштва хирурга катаракте и рефрактивних хирурга.