Преминуо легендарни тренер: Предводио је Нагетсе у бројним побједама

Вијест о његовој смрти потврдио је бивши кошаркаш Нагетса Бил Ханзлик, који је навео да је Моу "преминуо мирно, држећи супругу за руку".

Из клуба су се опростили емотивном поруком, истичући да је био јединствен лидер и човјек који је предводио једну од најуспјешнијих и најатрактивнијих ера у историји франшизе. Његов банер са 432 тренерске побједе и даље ће висити под сводовима дворане као трајни подсјетник на његову заоставштину.

Србија

Аутомобил са српским таблицама прекривен заставом са обиљежјима терористичке ОВК

Моу је тренерску каријеру започео као помоћник у АБА лиги, а потом је преузео Сан Антонио Спарсе у сезони 1976/77, првој НБА сезони тог клуба. Спарсе је три године заредом водио у плеј-оф, прије него што је смењен током сезоне 1979/80.

Већ наредне сезоне прикључио се Денверу као помоћни тренер, да би убрзо био промовисан у шефа стручног штаба. На клупи Нагетса задржао се до 1990. године. Његове екипе биле су препознатљиве по брзој, нападачкој кошарци, а чак шест пута су биле најефикасније у лиги током његовог десетогодишњег мандата. Са 432 победе дуго је држао рекорд франшизе, све док га 2024. године није надмашио Мајкл Малоун.

Након Денвера, Моу је преузео Филаделфију, али је смијењен послије лошег старта и учинка 19-37. Касније се вратио у Нагетсе као помоћни тренер током 2000-их година, радећи и са Џорџом Карлом, који се такође опростио од њега емотивном поруком.

Као играч, Моу је био двоструки члан идеалне петорке ACC конференције на Универзитету Сјеверна Каролина, али му је колеџ каријера прекинута због повезаности са афером намјештања утакмица. Иако није било доказа да је учествовао у намјештању, признао је да је примио новац од једног од актера скандала.

Изабран је на НБА драфту 1960. године од стране Детроит Пистонса, а потом и 1961. од Чикаго Пекерса, али му је због скандала почетак НБА каријере био одложен.

Професионалну каријеру започео је у Италији 1965. године, а потом се придружио АБА лиги, гдје је наступао за Њу Орлеанс Баканирсе, Оукланд Оуксе – са којима је освојио титулу 1968/69 – као и Каролајна Кугарс.

Три пута је био АБА Ол-стар и сваке од тих сезона завршавао је међу десет најбољих у гласању за МВП награду. Играчку каријеру завршио је у Вирџинија Сквајерсима, након чега је започео успјешан тренерски пут који ће га заувијек уписати у историју НБА лиге, преноси Б92.