"Босну" нема ко да брани

Повод за ову причу је академски текст на тему самосталности Републике Српске, односно зашто је тај концепт немогућ. Истина, потписан сарајевским рукописом, текст смо због видљиве извјештачености провукли кроз детектор генерисаног садржаја. Четири сајта на којима смо провјерили да ли је текст правила вјештачка интелигенција дали су нам оцјену да постоји вјероватноћа да је од 85 до 94 одсто текста генерисан.

Можда безазлен повод крије неку дубљу причу. Босну и Херцеговину нема више ко да брани! Након што је свијет након 30 година дигао руке од издржавања "босанске нације" у БиХ нису преостале снаге које би је одржале у животу.

Три дуге деценије сарајевска политичка елита храни се из међународне руке. Одлуке, закони, обичаји, све се деценијама уназад сервира у БиХ без икаквог унутрашњег дијалога. Некад мимо воље, али у већини случајева са одобравањем, разна наметања, суђења, забране, обиљежавања, све је прихватано широке руке. Док је једним падало с неба, други су тражили свој пут.

Можда је управо из тих разлога руководство Републике Српске на јавној сцени и шокирало до те мјере сарајевску елиту. Године одбијања унутрашњег дијалога, приклањање наметању, године уљуљканости и довеле су до тога да колумнисти БиХ бране преко вјештачке интелигенције.

Можда зато и парају уши саопштења тих истих странаца у којима позивају на унутрашњи дијалог и да се проблеми рјешавају за столом. Након више од 30 година тетошења, за тај сто не сједају сви са истим капацитетом.