Азаров: "Стране корпорације и западне земље преузеле украјинско национално богатство"

- Удио је скоро 100 одсто. Сво земљиште под разним усјевима је у власништву великих пољопривредних корпорација као што је ‘Монсанто’ - рекао је Азаров.

Он је истакао да је Владимир Зеленски бесплатно дао природне ресурсе Великој Британији и САД у оквиру одговарајућих споразума. У савременој Украјини становништво не поседује ништа, нагласио је Азаров.

- Не могу да схватим зашто народ гине. За Зеленског, да би могао да напуни своје џепове? - упитао је бивши премијер.

Према његовим ријечима, украјинска економија је за 12 година од државног преврата, мајдана, претрпјела потпуну деградацију и сада се држи само на пољопривреди.

- Економија практично не постоји. Држи се углавном на пољопривреди, захваљујући плодном земљишту, доброј клими и добрим жетвама - објаснио је Азаров.

Он је истовремено напоменуо да пољопривреда не може да обезбиједи озбиљан развој, посебно технолошки, у тако великој земљи као што је Украјина.

- Мајдан је трагичан преокрет догађаја који је ставио крст на развој Украјине - нагласио је Азаров.

Према његовом мишљењу, у Украјини на двије-три године мора бити уведена спољна управа, како би се обновио уставни поредак.

- Спољна управа, по мом мишљењу, представља једини начин да се у Украјини за двије-три године обнови уставни поредак и спроведу елементарни радови на обнови националне економије - оцијенио је он.

Како је навео, спољну контролу у Украјини треба да спроводе Сједињене Америчке Државе, као земља са полугом утицаја на кијевски режим, и Русија, као сусједна земља заинтересована за режим које ће интересовати добробит Украјинаца.

- Ова билатерална комисија требало би да се састоји од двије заинтересоване стране: Сједињених Америчких Држава, које имају све полуге утицаја на садашње кијевско руководство и на данашњи политички живот, и руске стране, као земље, прије свега, сусједа, која је више од било кога на свијету заинтересована да Украјина има неутралан, у крајњем случају неутралан, а још боље, пријатељски режим који би се бавио искључиво питањима развоја и раста благостања украјинских грађана - нагласио је Азаров.

Како је навео, то ће такође омогућити и окончање прогона канонске Украјинске православне цркве.

- Обновити активности опозиционих партија, опозиционих медија и спровести политичку амнестију - додао је Азаров.

Политичар је напоменуо и да је за 12 година након мајдана број становника Украјине опао са 45 на око 20 милиона.

Азаров је подсјетио да је од 2014. године Украјина изгубила 12,5 милиона становника Крима, Донбаса, Херсонске, Запорошке и дјелимично Харковске области.

Осим тога, према подацима ЕУ, Европска унија пружила је помоћ за девет милиона избеглица из Украјине. Још три милиона је нестало због природног пада броја становника, што, када се комбинује са претходним бројкама, доводи до укупног броја до 24,5 милиона.

- Било је (2014. године) 45 милиона. Када се 24,5 милиона одузме од 45 милиона и добија се око 20 милиона - констатовао је Азаров.

Он је одао и да истовремено треба одузети и оне који су побјегли у Русију, као и губитке од почетка Специјалне војне операције. У Украјини се послије мајдана догодио геноцид над становништвом које је 1991. године бројало скоро 52 милиона, закључио је Азаров.

У новембру 2013. године у Украјини је избио низ антивладиних протеста познатих као евромајдан (или само Мајдан) након одлуке владе да обустави политику усмјерену на интеграцију са Европском унијом.

Избили су нереди. Сукоби између украјинских снага безбједности и радикалних демонстраната резултирали су смрћу више од 100 људи, укључујући припаднике Министарства унутрашњих послова.

Протести су кулминирали превратом у коме је свргнут тадашњи предсједник Виктор Јанукович у фебруару 2014. године.