Хоће ли бити сагласности у вези са европским путем БиХ?

„Преговарача мора да бира Савјет министара, а никако Представнички дом, односно и ако га бира парламентарна скупштина, онда то морају бити оба дома, а никако један, тако да поигравање вољом грађана је постало скандалозно“, истакла је шеф Клуба посланика СНСД-а у ПД ПС БиХ Сања Вулић.

„За нас је, суштински, најбитније да се дефинише преговарачки оквир, а и особа која би била из Републике Српске, а с обзиром да је СНСД највећа политичка партија у Републици Српској, сматрам да би он требао доћи из СНСД“, рекао је министар за европске интеграције и међународну сарадњу Републике Српске Златан Клокић.

Битнији су Закон о Суду БиХ и Закон о високом судском и тужилачком савјету, порука је из Сарајева. Ту ће се, сматра министар иностраних послова, видјети ко јe за европски пут, а ко није.

„Ми заговарамо проширење надлежности Суда. Видјећемо шта ћемо моћи договорити током сутрашње расправе. Надам се да сви озбиљни људи схватају колико је важно да ухватимо тај воз и да историјски отворимо преговоре. То је сигурно једнако важно и Бошњацима, и Србима и Хрватима и осталима“, тврди министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић.

БиХ се обавезала да ће ова два закона усвојити најкасније до децембра. Ово јесу најзначајнији, али нису једини задаци БиХ у успостављању преговора са Европском унијом.

„Врло важно је напредовати и везано за усвајање плана за усвајање правне стечевине ЕУ, именовање ИПА координатора, борбу против корупције, управљање имиграцијама, заштиту слободе говора, заштиту новинара“, казао је портпарол Дирекције за европске интеграције Мартина Трогрлић.

„Доношење два закона и именовање главног преговарача отвара се европски пут БиХ и уз то расположење које постоји у Бриселу јесте да БиХ буде награђена у смислу средстава која су предвиђена у Плану раста, тако да је ово једна прилика. Сад, да ли ће бити договора, све зависи од политичке воље“, изјавио је шеф Мисије БиХ при ЕУ Обрад Кесић.

Европски пут БиХ већ дуже вријеме тачка је спотицања домаћих политичара. У теорији га сви заговарају, али у пракси, јасно је, није тако. Игноришу се све гласнији ставови европских и свјетских званичника да домаћи политичари морају сами да се договарају. Умјесто тога, опет се чују позиви ОХР-у да притекне у помоћ, иако се зна да ћемо уз постојање Канцеларије високог представника тешко пут Европске уније.