Када ће Уставни суд БиХ оцјењивати уставност наметнутих одредби Кривичног закона БиХ

Имају, каже, још једну шансу да се, приликом оцјене уставности наметнутих измјена Кривичног закона БиХ, врате на постулате поштовања изборне воље грађана, уставности, законитости и владавине права.

"Срушили су основне принципе на којима почива свако демократско друштво, а основ тог демократског друштва су слободни и непосредни избори, а на бази тих избора су и принципи на којима почива Анекс четири Дејтонског мировног споразума, а то је уставност, законитост, владавина права и правне државе. Они нису уставнобраниоци, већ уставорушиоци", каже предсједник Републике Српске.

О уставности одредбе члана 203а Кривичног закона БиХ, које је наметнуо Кристијан Шмит, на основу којих је неизвршавање одлука високог представника постало кривично дјело, судије уставног суда БиХ одлучиваће наредне седмице. Од њих су то још у децембру прошле године тражили посланици СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске. Очекују да ће апелација бити прихваћена, прије свега зато што је измјене закона наметнуо нелегално изабрани високи представник.

"Надамо се да ће коначно Уставни суд радити поштујући Устав и своје уставне надлежности. Све што би било супротно овоме манифестоваће све негативно у правном систему и односима у БиХ, самим тим улазак у политичке воде", каже Петар Јелић, посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске

Имајући у виду досадашње дјеловање Уставног суда БиХ, доктор правних наука Љубинко Митровић, није претјерано оптимистичан. Ипак, ако се деси да судије промијене мишљење, то би значило коначан повратак те правосудне институције у оквире уставних надлежности. То би значило и стављање ван снаге свих одлука које су донесене на основу измјене Кривичног закона БиХ. Једна од њих је и пресуда Суда Бих предсједнику Републике Српске.

"Уколико се тако нешто деси, пропис који Уставни суд оглашава неуставним, сматра се да никада није ни постојало. То уопште не би било предмет правне регулативе", каже Митровић.

Ако су им правна начела на првом мјесту, а требало би да јесу, судије Уставног суда БиХ требало би да прихвате апелацију, поготово ако се у обзир узме и закључак Уставноправне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, која је први пут заузела став да ниједан високи представника нема надлежност да намеће законе у БиХ, сматра Милан Петковић.

"С обзиром на то да је Представнички дом једино законодавно тијело које доноси законе у БиХ, укључујући и Кривични закон БиХ, они морају прогласити да су ове измјене које је наметнуо Кристијан Шмит неуставне и да се тај Закон потпуно стави ван снаге", каже Милан Петковић, правник и замјеник предсједавајућег Уставноправне комисије ПД ПС БиХ.

Уставни суд се раније, углавном, проглашавао ненадлежним када су у питању одлуке високих представника. Али, овај пут тешко је да ће то избјећи, јер је ријеч о апелацији која третира саме измјене Закона, а не начин на који је до њих дошло. измјенама Закона. То су недавно потврдиле и судије овог суда.