ОБЕС-у упућена четири захтјева: Српска тражи поништавање Шмитових одлука

Шмитова служба у БиХ почела је 2021. године. Од почетка није имао подршку Српске, као ни Русије и Кине у Савјету безбједности Уједињених нација, због кршења процедура приликом именовања за позицију високог представника.

Спорне одлуке представљене у сједишту ОЕБС-а у Бечу

Шта су спорне Шмитове одлуке?

• Измјене Изборног закона БиХ и увођење нових изборних технологија.
• Проширивање овлашћења Централне изборне комисије БиХ.
• Измјене Кривичног закона којима је непоштовање одлука високог представника постало кривично дјело.
• Обустава буџетског финансирања СНСД-а и Уједињене Српске.

Међутим, он се, како је и сам признао, повукао након америчког притиска из мисије у БиХ, али су иза њега остале на снази наметнуте одлуке. Међу њима су, по значају, у врху оне којима је мијењао Изборни и Кривични закон БиХ на начин да је, између осталог, увео нове технологије у изборни систем те дао широка овлашћења Централној изборној комисији, док је непоштовање одлука шефа ОХР-а кривично дјело.

Хроника

Пет повријеђених у тешком судару у БиХ

Шмит је, такође, уз тврдње да подривају Дејтонски мировни споразум, СНСД-у и Уједињеној Српској обуставио прилив припадајућег новца из буџета, а на то је упозорено крајем прошле седмице у сједишту Организације за европску безбједност и сарадњу (ОЕБС) у Бечу чија мисија, иначе, прати изборе у БиХ.

Расправи у ОЕБС-у присуствовало је више од 50 учесника, међу којима и замјеник министра спољних послова Русије, а прилику да се обратио добио је савјетник предсједника Народне скупштине Српске за међународно право Драган Дакић.

У обраћању на расправи, чији је организатор била Стална мисија Руске Федерације при ОЕБС-у, изнио је ставове Републике Српске у вези са споља наметнутим изборним законодавством, обуставом јавног финансирања за СНСД и УС те ограничења политичког изражавања у БиХ.

"Прелиминарни налази међународних посматрача за изборе 2026. године препознају овај проблем. Они критикују успостављање правног основа и финансирања изборних технологија путем амандмана које је наметнуо ОХР, без парламентарне процедуре и широког политичког консензуса, оцјењујући то као супротно обавезама према ОЕБС-у", изјавио је Дакић за "Глас".

Истакао је да прелиминарни налази помињу обуставу јавног финансирања, али у фусноти 86 те подсјетио да је у писму од 7. маја шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ потврдио пријем забринутости коју је изнио предсједник Скупштине Ненад Стевандић у вези са обуставом финансирања. Међутим, у одговору је наведено да питања која се односе на одлуке ОХР-а излазе ван мандата Мисије ОЕБС.

Економија

У ЕУ се извозе пилетина и јаја Б класе

Дио обраћања је искоришћен како би се предочило репресивно понашање Централне изборне комисије у предметима преурањене изборне кампање и у случајевима јавне критике њиховог рада те нових правила у систему.

"Ми смо искористили прилику да укажемо на оно што о чему дуго и гласно упозоравамо из Српске, од када је Шмит још био ту до данас. На руку нам је ишло што је прелиминарни извјештај теренске мисије ОЕБС-а у БиХ такође уочио оно о чему ми говоримо и на шта упозоравамо. Поменули су то, али у фусноти. Не желимо да то остане само тамо, већ да се то расправи и сагледа колику је штету у БиХ проузроковао Кристијан Шмит", рекао је Дакић.

Свугдје у свијету, нарочито у Европи је, подвукао је, уобичајено да политичке партије комуницирају са грађанима и бирачима, не само током кампање, већ цијеле године.

"Међутим, ЦИК има ненормалну интерпретацију преурањене кампање гдје свако политичко општење, укључујући и неплаћене објаве на друштвеним мрежама, третира као преурањену кампању тако да су репресивни", рекао је Дакић, уз опаску да паушално квалификују и појам ширења дезинформација.

"Није нам циљ, нити је могуће да се доведе у питање изборни резултат у БиХ, али нам је циљ да се отклоне све правне посљедице усљед Шмитових одлука у правном поретку. То је примарни разлог наше правне, дипломатске борбе, коју између осталог, спроводимо на овој адреси, а други циљ је да се ЦИК уподоби европским, а не турским стандардима у погледу квалификације шта је слобода политичког изражавања", нагласио је Дакић.

Шта Република Српска тражи од ОЕБС-а?

• Процјену изборних посљедица свих значајних интервенција, укључујући оне које потичу од међународних власти.
• Суштинску процјену обуставе јавног финансирања СНСД-а и Уједињене Српске.
• Препоруке за јасна правила у области политичког изражавања.
• Подршку кредибилном путу ка пуној домаћој демократској одговорности.

ОЕБС-у су упућена четири захтјева, од којих је први процјена изборних посљедица свих значајних интервенција, укључујући и оне које потичу од међународних власти. Друго, пружити суштинску процјену обуставе јавног финансирања за СНСД и Уједињену Српску те препоручити јасна правила у политичком изражавању и подржати кредибилан пут ка пуној домаћој демократској одговорности.

Занимљивости

Спремао дрва за зиму и пронашао благо

"Велика ствар је што смо добили прилику да се непосредно обратимо на тој инстанци, а не да она о нама чита из извјештаја теренских мисија. Ово је један аспект републичке институционалне, правне и дипломатске борбе с циљем да се поништи Шмитова заоставштина. Нисмо неко ко одустаје. Њега јесмо отјерали из БиХ, али слаба вајда ако остане жива та заоставштина", поручио је Дакић који вјерује да ће међународне институције, међу којима је и ОЕБС, отворити очи и видјети све на начин како то види и Српска.

Истрага у САД

Домаћи медији су прошлог мјесеца објавили и да се и у Америци интересују о Кристијану Шмиту. Републикански посланик у америчком Конгресу из Јута Селест Малој је, према наводима, затражила од Канцеларије за контролу стране имовине при Министарству финансија да преиспита оптужбе власти у Републици Српској да су Шмит и чланови Централне изборне комисије ометали демократске процесе у Српској, тако што су били укључени у процес који је довео до смјене Милорада Додика са позиције предсједника Српске јер није испоштовао Шмитову одлуку.