Од прегласавања до вета: Спор око Комисије стиже и у НСРС

Преко Предсједништва је одлучио да мијења начин како ради та дејтонска институција, да мијења њене процедуре, али и саставе и чланове. Све то у намјери увођења странаца и прегласавања српског члана Предсједништва. Жељка Цвијановић гласала је против, Жељко Комшић и Денис Бећировић за. Упозоравала је тада Цвијановић да се ради о незаконитом и ненадлежном доношењу одлуке, те да је питање странаца спољно политичко питање. Умјесто да иста тачка, о којој није било сагласности, буде поново разматрана на наредној сједници, како и предвиђа Пословник Предсједништва БиХ - одлука је потписана и објављена. Ни мање ни више у Службеном гласнику БиХ. Још већи апсурд је то што се иста та одлука нигдје не помиње у званичном саопштењу након исте те 27. сједнице на страници Предсједништва БиХ. Није проблем потписати одлуку, проблем су посљедице које долазе након тога каже Жељко Комшић. О посљедицама треба да размишља Бећировић, јер он гура читаву ову причу у овом правцу. Објашњава и да би, по свему судећи могло доћи до тога Комисија практично неће моћи бити конституисана.

"Довољно је, не мора Цвијановић ни покретати спор на Уставном суду БиХ, по питању да али је та одлука могла бити донесена тако. Довољно је само да не именују члана комисије који долази из Републике Српске. Два странца која сада по овој новој одлуци треба да буду. Како их мислите именовати без њеног гласа? Не можете рећи да два странца немају елементе неке врсте вањске политике", навео је хрватски члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић.

Шест мјесеци касније, наставља Бећировић са покушајима управљања радом комисије и то одлуком наметнутом у јануару. Нису испоштоване процедуре стављања вета. Покушава он тако практично вратити стране чланове које је некада, све до 2001. именовао УНЕСЦО. Тих чланова страних није било од 2001, објашњава некадашњи члан Комисије из Републике Српске. Не могу се дерогирати одредбе Анекса 8, актима ниже правне снаге као што је одлука Предсједништва. Будући да је Анекс 8 дио међународног уговора, потпуно је јасно да се ради о спољнополитичким питањима.

"Овај приједлог господина Бећиревића да ће се вратити странци заправо иде у правцу тога да се воља из Републике Српске у доношењу одлука које се тичу српског народа и заштите наслијеђа српског народа, па идентитета српског народа, просто неутрализује, односно стави ван снаге и да се преузме контрола, потпуно над институцијом и по идентитетским, и идеолошким питањима, али и по питањима која се тичу организационих, техничких, кадровских и финансијских, сваког другог карактера и послова који се обављају у институцији", казала је члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске Анђелина Ошап Гаћановић.

Ради се о флагрантном кршењу свих процедура. Не, то није све. Очигледно су прекршени и сви прописи који уређују рад и поступање Предсједништва БиХ, став је правника.

"Када ово кажем, треба имати у виду, наравно, Устав БиХ који захтијева консензус. Али оно што ја знам, чини ми се и прије свега пословник о раду Предсједништва БиХ такођер није уређено питање доношења одлука и консензуса који мора постојати. Дакле, с правне стране, када то посматрамо, дефинитивно тешко кршење", изјавио је доктор правних наука Љубинко Митровић.

Да је Предсједништво БиХ изашло је из оквира овлашћења која су предвиђена Анексом 8 Дејтонског сагласан је и премијер Српске. Занемарене су процедуре прописане Уставом и пословником о раду Предсједништва БиХ. То више није само кршење процедуре. То је једна хајдучија.

"Једноставно гдје год постоји могућност и у свакој варијанти се жели искључити Република Српска из свих токова. То је управо оно што нам прави проблем. Користићемо све своје механизме и институционалне капацитете да Српска остане опстане у оним надлежностима а које јој припадају и које смо унијели у Дејтонски мировни споразум. А видјели сте и по реакцији свих политичких партија, па чак и оних опозиционих о каквом се бруталном кршењу права Републике Српске ради", рекао је предсједник Владе Републике Српске Саво Минић.

У причи су два проблема. Први је проширење надлежности Комисије и могућност да Република Српска буде прегласана. Други је да странци одлучују о националним споменицима, каже СНСД-ов Срђан Мазалица. Они не смију да раде послове надлежних министарстава, а почели су се тиме бавити.

"У суштини они су чекали да им се Шмит нешто изјасни да ли је одлука спољнополитичка и да ли се може уложити вето. Пошто је Жељка Цвијановић више пута најављивала да ће уложити вето. Па су онда они презали од тога, с једне стране су прекршили закон па су је објавили. Сад имамо праву прилику да то питање донесемо у НС и двотрећинском већином подржимо", казао је шеф Клуба посланика СНСД-а у НСРС Срђан Мазалица.

Овакав потез бошњачког дуета из Предсједништва БиХ не чуди ни савјетника предсједника Републике Српске. Осликава он континуирано руинирање дејтонских поставки БиХ. У све и једној одредби Дејтонског уговора присуство страног фактора је временски орочено, привремено и везано углавном за послијератне године. Управо зато, Жељка Цвијановић је и уложила вето на одлуку о именовању чланова Комисије за очување националних споменика БиХ, коју је прогласила деструктивном по витални национални интерес Републике Српске.