Покушај отимања имовине СПЦ у ФБиХ: Црква уписана на непостојећег власника

Истакао је то за "Глас Српске" предсједник Императорско-палестинског друштва Републике Српске јереј Миладин Митровић, коментаришући информације да је православни храм у земљишним књигама још 2008. године уписан на титулара под називом "Источна православна црквена општина у Градачцу", умјесто на Српску православну цркву.

Према ријечима Митровића, уписивање православног храма на титулара за којег се тврди да не постоји, уз сумње у кршење уставних и законских норми, шаље лошу поруку и не доприноси стварању амбијента за заједнички живот.

"Ова негативна пракса усмјерена је на систематско и планско потискивање српског народа. Политичке елите у ФБиХ на све могуће начине желе да минимализују присуство Српске цркве, а самим тим и српског народа у овом ентитету - навео је Митровић.

Он је подсјетио да су сличне праксе прекњижавања катастарских и земљишних књига постојале и у вријеме Аустроугарске монархије, као и током Другог свјетског рата, у вријеме Независне државе Хрватске.

"Многовјековна историја Српске православне цркве у БиХ утемељена је и у сакралним објектима, црквама и светим гробљима, који као живи споменици свједоче о аутохтоности српске цркве и српског народа на овим просторима", нагласио је Митровић.

На спорни упис указано је из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ. Предсједник Ђорђе Радановић саопштио је да је увидом у јавне евиденције утврђено да је Општински суд у Градачцу храм још 20028. године уписао на титулара "Источна православна црквена општина у Градачцу".

Према његовим ријечима, назив "Источна православна црква" користила је Аустроугарска, а његова појава у земљишним евиденцијама и данас отвара питање утврђивања стварног власника и примјене закона.

Он је оцијенио да је Општински суд у Градачцу, у складу са Законом о земљишним књигама ФБиХ и начелом службене провјере чињеница, био дужан да предузме потребне радње ради утврђивања правог власника.

"Како је могуће да у грунтовницу 2008. уписују непостојећу Источну православну цркву као власника Српске православне цркве? Како је могуће да те године уписују неку државу као власника црквеног дворишта", запитао се Радановић, поручујући да би провјера чињеничног стања показала да је стварни власник храма Српска православна црква.

Спорни уписи

Случај Градачца није једини у ФБиХ у којем су отворена питања уписа имовине Српске православне цркве. Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ указивао је и на спорне уписе земљишта православног гробља и капеле у Врапчићима код Мостара, као и на евиденције које се односе на цркву Српских просвјетитеља у Олову. Сличан случај забиљежен је и у Зеници, гдје су храм и земљиште били уписани као државна својина. Тај упис је у јануару 2026. године исправљен, па је као власник уписана Српска православна црквена општина Зеница.