Поново на изборе на које нико није хтио ни прије мјесец дана

Централна изборна комисија је бројала и бројала, и бројала поново, и преиспитивала, и отварала вреће, и анализирала, и одуговлачила, и запримала приговор по приговор углавном тренутних изборних губитника, хранила јавност наративом покрадених избора... Дали су све од себе и коначно успјели некако да навуку причу до поништавања избора.

"Ми смо анализом свих ових анализа установили да може имати утицаја на резултат и сама чињеница да је, према налазу вјештака, извршена манипулација, да је само на једном бирачком мјесту 58 лица изашло без важећег идентификационог документа наводе на сумњу да су се дешавала изборне преваре", рекао је Јован Калаба, члан ЦИК-а.

Анализа свих анализа показала је да о доказима, бројевима, случајевима, неправилностима нема сагласности у ЦИК-у. Негдје није пронађен записник, негдје је пронађен по неки очигледно фалсификован потпис, другдје је све на претпоставкама, на многим мјестима се грађани – гле чуда! - нису потписали као на личној карти, на многим су гласали без важећег документа, трпало се у вреће и вадило из врећа. Било је свега. Али, седам чланова Централне изборне комисије ни након 30 дана од избора није успјело да дође до јединствених бројева и става. Али, није се могло више чекати. Притисак да се избори пониште био је, изгледа, прејак.

"Ми смо сад селектирали неких девет изборних јединица. Ја једноставно сматрам да је то врло селективно. Ми смо ову истрагу могли провести до краја и на њој базирати доказе", каже Ирена Хаџиабдић, члан Централне изборне комисије БиХ.

Против је, осим Ирене Хаџиабдић, гласао и Владо Рогић. Он је телефоном одржао предавање колегама и јавности којим је демаскирао цијели изборни процес, све у вези с њим и око њега – али, чини се, и све прије изборног процеса, а и послије њега.

"Утврђивање нерегуларности избора и одговорности је апсолутно потребно, али оно мора бити једнако за све. То у поступању ЦИК овај пут није био случај, јер су отварана бирачка мјеста само у изборним јединицама гдје је побиједио или имао више гласова само првопласирани кандидат, док су бирачка мјеста и изборне јединице гдје је био другопласирани кандидат остале неспорне, као да тамо нису се догађале никакве нерегуларности и то је довело до неједнаког правног поступања ЦИК-а БиХ. Што се тиче графолошког вјештачења, сви ми знамо да је врло мали број особа у БиХ које се исто потписују као на особним документима. Стога, када би се графолошко вјештачење провело и на другим бирачким мјестима у цијелој БиХ, имали бисмо исте и јако сличне појаве као на бирачким мјестима која су вјештачена", рекао је Владо Рогић, члан ЦИК-а.

Замало до прође испод радара, али није. ЦИК-ово поступање, чак и прије Владе Рогића, потпуно је оголио Ахмет Шантић. Он је на сједници открио да је ЦИК данас запримио мишљење Апелационог одјељења Суда БиХ који је на приговор о гласању без валидних докумената констатовао да нема елемената да се одобри поновно бројање на неким од спорних бирачких мјеста. У наставку одлуке – еурека! Управо је Суд БиХ посавјетовао поништење избора.

"Међутим, оно што ми даје неку врсту сатисфакције – није сатисфакције, да смо можда ипак и правилно донијели одлуку јесте да... Суд даље наставља у својој одлуци да наведене изборне неправилности и манипулације, значи враћам се на ове неуредне документе, могу се отклонити поништењем избора на бирачким мјестима на којим су утврђене неправилности прије доношења одлуке о потврђивању резултата избора. Управо данас ми то радимо", рекао је Шантић.

ЦИК је имао законску обавезу да потврди и објави резултате избора до 13. децембра, али у случају свега што раде није журба. Охрабрио их је на то и Жељко Бакалар. Могу, изгледа, отварати, бројати, вјештачити, поништавати и понављати – отприлике до заувијек.

"Ми можемо и продужити у неким случајевима рок још додатних 15 дана. По правилнику о проведби избора, у случају, поготово поништења и проведбе нових избора, поновљених избора, теку нови рокови. Тако да апсолутно нисмо ограничени на никакав начин потврђивањем резултата избора", каже Жељко Бакалар, члан ЦИК-а.

Одуговлачење процеса потврђивања изборних резултата маскирано је беспоштедним напорима ЦИК-а – који, узгред буди речено, већ петнеасти пут хитно засједа од избора - да предсједник Републике Српске буде изабран на поштен и беспријекоран начин. Па, сад је на избор - ко вјерује у то. Даља процедура је таква да странке могу да се жале на одлуку о поништењу избора, а онда ће ЦИК још мало ванредно да засједа и да доноси рјешења по жалбама. Коме се не свиде, жалиће се на другим нивоима. Кад се жалбе распетљају и заврше, ЦИК има рокове за расписивање поновљених избора. Послије тога би могао да бира нове бирачке одборе, јер су им се ови које су сад изабрали показали као непоуздани. Требаће штампати и нове бирачке спискове, можда и листиће, јер не зна се има ли довољно материјала. Зна се да ће им сасвим сигурно требати још пара. Послије тога ће поновљени избори, па опет бројање, приговори, жалбе, сједнице. Имајући у виду способност ЦИК-а, који ради пуном паром и ништа не стиже, можда резултате пријевремених избора за предсједника Републике Српске одржаних 23. новембра добијемо некад кад будемо гласали на редовним изборима изборима за предсједника у октобру 2026. године.