Срби у Петровцу тешко долазе до посла: Породица Латиновић чува посљедње српско село

Није лако, али је часно и поштено. Од земље својих предака не одустају, а ту љубав према земљи и завичају преносе и на дјецу.

"Крајину ми отеше, а тамо ми најдраже успомене осташе. Свако има завичај гдје се родио, мјесто гдје је одрастао", рекао је Јован Латиновић из Босанског Петровца.

У Врточу и данас одзвањају крајишке пјесме. Посљедње је то српско село на западу у Федерацији БиХ. Срби из овог села протјерани су у Одбрамбено-отаџбинском рату, а крајем деведесетих они најхрабрији већ су се вратили. На вјековно српско огњиште, међу првима, стигли су Латиновићи.

"Знате како, ми смо дошли овдје на горевину. Очева кућа је била запаљена, штала, буквално си прво морао да раскрчиш, да окрчиш око куће да можеш прићи", казује из села Врточе код Босанског Петровца Миодраг Латиновић.

Тако Латиновићи памте свој нови почетак – и то од нуле. Подигли су се из пепела и окренули пољопривреди. А није ни да су имали избор, јер за Србе у Федерацији БиХ до запослења није лако доћи.

"Бавимо се искључиво пољопривредом. Примарно је сточарство и ратарство. Што се тиче сточарства, имамо ту до 40 грла крупне стоке", додао је Латиновић.

А све послове на фарми Миодраг ради са супругом и својих петоро дјеце. У истом домаћинству живе и његови родитељи.

"Ја имам пензију и баба, а они раде пољопривреду. Ја сам с њим радио док су дјеца мања била, а сада је унук главни шофер, сад је он преузео рад. Око 500 дунума земље радимо", казао је Илија Латиновић.

"Помажем оцу на њиви и у штали. Од осме-девете године помажем што више могу", испричао је Александар Латиновић.

Латиновићи се не жале. Кажу, добро је. Боли их само то што је Срба у Босанском Петровцу све мање, а некада је овдје живјело већинско српско становништво.

"Ми смо у том селу једна велика породица. Буквално знамо ко шта руча, тако имамо осјећај. Мислим да је и у осталим мјесним заједницама исти случај. И то је жал за тим временима која су некад била. Ми се сви надамо да ће се то промијенити, али сумњам", казао је Миодраг Латиновић.

Наду буди то што се на српским имањима у Босанском Петровцу све чешће граде викендице. А када Срби на своја огњишта дођу бар и на кратко, онима који ту живе, боре се и раде, пуно је срце.

Из посљедњег српског села у овом крају Латиновићи кажу да неће нигдје. Остају на земљи својих предака и кују планове за проширење производње. Од љета је у плану да на својој фарми реализују и пројекат мини-сиране.