Алиментација више не смије каснити: Утврђен закон о привременом издржавању дјеце

Средства за дјецу чији родитељи не плаћају алиментацију повлачиће се из Фонда дјечије заштите. Тако ће Република Српска преузети ову обавезу, али ће тражити враћање у фонд сва средства од родитеља који су се понашали неодговорно према својој дјеци.

Алиментација није луксуз, то је законска обавеза родитеља. Неизвршавање обавеза према дјетету, ставља озбиљан терет на леђа родитеља који се брине о дјетету и да обезбиједи све оно што му је потребно. Према статистици Удружења самохраних родитеља „Понос“, мање од 7 одсто родитеља редовно плаћа алиментацију, 20 одсто плаћа нередовно, док остатак не плаћа уопште, а међу родитељима који не извршавају своје обавезе, има 4 одсто мајки.

"Ако каже човјек да нема новца, подразумијева се да не плаћа алиментацију. Док са друге стране имате родитеља који са собом има једно, двоје, троје или чак више дјеце, и тај исти родитељ се брине о дјеци, плаћа кирију, ако нема нешто своје, ради више послова, док се други родитељ, који нема свезане руке, некако извуче из свега тога", рекла је предсједник Удружења самохраних родитеља „Понос“ Дијана Миљатовић.

Значајан број родитеља обраћа се Центру за социјални рад са проблемом нередовног или потпуног неплаћања алиментације. Углавном се обраћају мајке.

"Оно што ми као орган старатељства дајемо родитељима који нам се обраћају са тим проблемом јесте савјетодавна подршка и информисање које су то могућности које се могу искористити када је у питању заштита права и интереса малољетне дјеце. У овом случају адреса је Основни суд Бања Лука за покретање одговарајућих поступака и извршних поступака када је у питању наплата таквих потраживања", казала је социјални радник у Центру за социјални рад Бањалука Тања Ђакушић.

Градови и општине

Радници у општинској управи крупа на Уни без плате три мјесеца

Нажалост, већина жена се не обраћа за помоћ. У случају да је разлог развода родитеља насиље у породици, жена радије бира да поднесе терет самосталне бриге о дјеци, него батине. То је један од главних разлога због којих самохрани родитељи од 2009. године указују на успостављање Алиментационог фонда.

"Имате случајева гдје је било насиља у породици, гдје је било пријетњи. Нама је долазило доста жена које су одабрале да имају свој мир јер не смију ништа да траже од бившег партнера. Због тога смо ми тражили да буде алиментациони фонд, тј. Да буде нешто између два родитеља који се више не слажу", рекла је предсједник Удружења самохраних родитеља „Понос“ Дијана Миљатовић.

Овај проблем препознала је и Влада Републике Српске која је утврдила Приједлог Закона о привременом издржавању дјеце. Алиментациони фонд ће обухватити сву дјецу узраста до 18 година или до тренутка када родитељи крену са уплатама. Неће се примјењивати ретроактивно, већ само од тренутка подношења захтјева. Циљ овог Закона биће остварен признавањем и исплатом права на привремено издржавање дјеце од стране Јавног фонда за дјечију заштиту.

"Ми смо припремили наведени закон и он подразумијева, прије свега, да у случају родитеља који неодговорно извршава или не извршава своју обавезу по одлукама суда о плаћању алиментације за малољетну дјецу, Република Српска преузме обавезу да одређени износ алиментације уплаћује у циљу збрињавања дјетета. Прије свега, због заштите тог дјетета, а онда да се сама Република Српска позабави неодговорним уплатиоцем алиментације и да механизмима које има оствари поврат", истакао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић.

Дијете мора бити најважније. Напуштање партнера, не амнестира родитеља од обавезе према дјетету. Неплаћање алиментације је кривично дјело, а у случају неодговорних родитеља који избјегавају своје обавезе биће укључено и Правобранилаштво Републике Српске.