Како је патријарх Павле говорио о ТРИ највећа гријеха у посту

Његове поуке о уздржавању нису биле само пука правила о исхрани, већ дубока филозофија живота која нас учи да пост није циљ сам по себи, већ средство за смирење и приближавање Богу.

Патријарх је често наглашавао да је “механички” приступ посту, гд‌је се гледа само у тањир, а не у срце, недовољан за истинско спасење.

Посебно мјесто у црквеном календару заузима Велики или Васкршњи пост, који важи за најдужи и најстрожи пост у години – траје седам нед‌јеља, до Васкрса. Иако су правила исхране строга – претежно на води – патријарх Павле је упозоравао да тјелесно уздржавање нема никакву вриједност ако није праћено духовним преображајем и д‌јелима милосрђа. Тјелесни пост је уздржавање од мрсне хране, али постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том мјесту посади оно што је добро – говорио је патријарх Павле.

Тјелесни и духовни пост: Двије стране исте медаље

Патријарх Павле је пост дефинисао као двоструку дисциплину – тјелесну и духовну. Често се мисли да је суштина поста у промјени јеловника, али то је само половина истине. Како је говорио патријарх Павле, од тјелесног поста без духовног слаба је корист.

Патријарх је подсјећао на ријечи Господње да када постимо не будемо суморни као лицемери, већ да то чинимо радосно и у тајности. Прави смисао поста је очишћење тијела како би се душа уздигла, а не пуко гладовање. Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом – поручује се у учењима која је патријарх подржавао.

Три гријеха која Срби најчешће чине током поста

Патријарх Павле је са посебном пажњом истицао три велика искушења којима вјерници често подлежу, а која могу потпуно да обесмисле труд поста. То су гордост, преједање и непоштовање поста, преноси Блиц жена.

1. Гордост

Ово је можда најопаснија замка. Патријарх је упозоравао на оне који себе виде као боље од других само зато што посте. Такав став води у осуду ближњих, што је тежи гријех од самог узимања мрсне хране. Стварни пост приводи човјека смирењу – говорио је патријарх Павле, додајући да онај ко пости не смије да се узноси, већ да се моли за смирење и дар расуђивања.

2. Преједање и “посно сластољубље”

Честа појава је да вјерници замијене месо огромним количинама посне хране, претварајући пост у гозбу. Патријарх Павле је преједање називао смртним гријехом и обликом сластољубља. Љубав према стомаку значи нечување вјерности Богу – опомињао је патријарх, савјетујући да оброци буду једноставни и умјерени, а не повод за уживање у специјалитетима.

3. Непоштовање поста

Овд‌је се мисли на самовољно одустајање од поста или, што је чест случај, припремање посних слава са мрсном храном. Патријарх је био јасан: таквим поступцима се, умјесто части светитељу, навлачи Божји гњев. Постоје дани када се пост може ублажити, али то се чини искључиво уз благослов духовника, а не по сопственом нахођењу