Ко плаћа прекорачење прописаних рецепата?

То су информације из Дома здравља. Поред тога, по основу контроле извршења уговора, уговорена средства умањена су за још 52 хиљаде.

Од тог износа, 22 хиљаде марака односи се на казне због могућих неправилности при прописивању лијекова на рецепт, док се остатак односи на издавање налога за ортопедска помагала, бањска лијечења и боловања. Јавна тајна да се љекарима умањују плате ако пропишу рецепт више добија нову димензију. Дом здравља Бањалука демантује те наводе, али апелује на рјешавање проблема административног притиска на докторе породичне медицине.

Примарна здравствена заштита пуца по шавовима јер државна здравствена каса ипак има дно. Није ни тајна, ни новост да љекари због квота за рецепте напуштају јавне здравствене установе. Новост је да Дом здравља Бањалука могућност прекорачења лимита за лијекове апострофира као проблем број један. Кажу: сваки састанак Службе породичне медицине почиње и завршава искључиво овом темом.

„Доктори породичне медицине изузетно тешко подносе овај континуирани притисак, који се константно износи као главна притужба на свим нашим састанцима. Сматрамо да је тренутни модел контроле постао потпуно неиздржив за професионални рад медицинског особља. Посебан проблем представља чињеница да су доктори породичне медицине константно изложени различитим врстама контрола и надзора. Стална контрола захтијева од доктора да свакодневно пишу изјаве, додатна образложења и појашњења о разлозима издавања сваког рецепта, налога за ортопедска помагала, бањска лијечења или боловања“, навели су из Дом здравља Бањалука.

Фонд здравственог осигурања нити крије, нити има разлога да се правда што сваки мјесец прати реализацију уговора са здравственим установама и у случају прекорачења смањује уговорена средства у складу с уговорима. Буџет за лијекове на рецепт је 73 милиона марака само у овој години – велики, али не и неограничен. Континуирана контрола служи и за боље планирање.

„Фонд сваке године анализира прописивачку праксу у текућој години и код потписивања уговора са домовима здравља води рачуна о свим битним аспектима када су у питању лијекови и остале потребе осигураних лица. Дакле, средства предвиђена за лијекове нису иста за сваки дом здравља и одређују се на основу броја регистрованих осигураника, старосне структуре и других критеријума“, навели су из ФЗО.

Математика и менаџмент су тотално у криву и не постоје никакве формуле за израчунавање колико шта љекар треба прописати или не треба, каже директор Дома здравља у Челинцу. Људи долазе на прегледе, а на нама је да пружамо услуге. Дужни смо да прописујемо лијекове. Сваки паметан директор у својој анализи зна колики је буџет и зна пројектовати одређене губитке. Свјестан је ограничења, али и већих потреба.

„Једна модалитетна слика је јако озбиљна и захтијева доста издвајања средстава за лијекове на рецепт. Оно што смо ми генерално заговарали као Актив директора на састанцима са Фондом јесте да се анализирају могућности да се проценат средстава који се одваја за лијекове на рецепт увећа са 3 одсто на 5 одсто и да се на неки начин покуша да се обрада рецепата, односно тзв. фармацеутска услуга, пребаци на други ниво како би се растеретиле здравствене установе“, казао је предсједник Удружења доктора породичне медицине Републике Српске Драшко Купрешак.

Већина јавних здравствених установа примарног нивоа, па тако и Дом здравља Бањалука, заједно с Фондом по пола подноси финансијски терет прекорачења у односу на предвиђена средства за лијекове на рецепт. Тврде да тај терет никад није пребачен на љекаре.

„Упркос овим ригорозним контролама, важно је истаћи да ниједан доктор породичне медицине у ЈЗУ „Дом здравља“ Бања Лука до сада није кажњен по основу прекорачења прописаних лијекова на рецепт. Наши доктори немају никакву личну финансијску обавезу плаћања новчаних казни, нити сносе терет измирења новчаних износа насталих евентуалним пробијањем лимита за рецепте“, навели су.

Неколико љекара Дома здравља Бањалука рекло је АТВ-у да су им смањене плате због прекорачења квоте за рецепте. Пред камеру нису хтјели због страха за посао. Синдикату породичних љекара проблем није новост, али нису ни рјешења која нуде својим члановима.

„Ми као синдикат смо упознати са проблемом и имамо право да се бранимо. Што се тиче мојих колега, они добијају правну заштиту у оквиру синдиката и даља процедура иде на судско одлучивање, те у већини случајева суд пресуђује позитивно у корист љекара и, наравно, пацијената“, изјавила је Милијана Ђајић из Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске.

Дилема прописати лијек или не више није само медицинска – све више постаје питање личног интегритета, осјећаја заштићености у систему, страха од казне, изложености фармацеутском утицају и много чега другог. Примарна здравствена заштита због тога је на испиту отпорности на утицај који одавно више нема везе само с љекарском процјеном. Из Министарства здравља на све поручују да примарна здравствена заштита није њихова надлежност.