Колико ће ове године коштати славска трпеза?

Колико кошта славска трпеза, провјеравала је екипа РТС из Врања.

И посна и мрсна слава носи исту поруку, окупљање породице, сјећање на претке и молитву за здравље. Некада се славило срцем и из руке, данас се све чешће рачуна и калкулише свака намирница.

"Славим, али стварно не знам колико потрошим. Никада нисмо стављали на папир, тако да не знам стварно", каже наша саговорница.

Други додаје: "Колико можемо, толико потрошимо, али троши се. Најскупљи су нам ови сухомеснати производи и месо као месо, прасетина."

Занимљивости

Шта урадити са славском свијећом послије славе?

За домаћине који припремају крсну славу, трошкови су све већи. За скромнију славу, са десетак гостију, потребно је најмање 12 до 15 хиљада динара. Ако се спрема печење и богатија трпеза, рачун иде и преко 30.000.

Ђорђе Анђелковић, власник рибарнице у Врању каже да најситнији ослић кошта 420 динара.

"Има и за 450, 460, 520 и најкрупнији 550. Скуша је тренутно 580, пастрмка 750 динара, то је оно што се највише тражи у нашој рибарници."

Друштво

Да ли се на крсну славу иде на гробље, ево шта каже црква, а шта обичај

Домаћини кажу, да се некад славило скромно, а домаћице су све саме припремале. Данас се углавном купује, па чак и славски колач и жито, за које неке домаћице издвајају још око 2.000 динара.

На питање да ли спремају славске колаче Ружица Ђорић, радница у пекари у Врању одговара потврдно.

"Спремамо, али није баш велика тражња, то би требало код куће да се спрема. Највише се траже ђевречићи и лиснате кифлице. Ђевречићи су 500, а лиснате су 600”.

Занимљивости

На ком мјесту у кући треба да стоји славска икона?

Слава се не мери бројем јела и потрошњом, већ топлином дома и искреном молитвом, кажу свештеници.

"Сам смисао крсне славе је да се окупимо око свеца, а не око трпезе и то је негдје грешка свих домаћина, људи се претјерано оптерећују храном и оним што ће да изнесу на сто, а заправо је суштина и оно што је најбитније да на дан саме славе са колачем, житом, вином одемо на литургију, да се тај колач пресјече да га након сјечења донесемо у дом и на тај начин донесемо сам литургијски благослов", објашњава Никола Павловић, вјероучитељ у Гимназији "Бора Станковић" у Врању.

Иако цијене расту, домаћини се труде да традицију обиљежавања крсне славе не прекидају. Слава, кажу, није трошак, већ знак захвалности и благослова у дому.

(РТС)