Колико тегли киселих краставаца можемо пренијети преко границе?

Ипак, искуство једног нашег читаоца са Граничног прелаза Дољани показује да велика колона не мора увијек значити и сате проведене на граници.

Читалац који се јавио нашој редакцији желио је посебно похвалити особље које је радило у смјени у тренутку његовог доласка на ГП Дољани. Како нам је испричао, по доласку на прелаз затекао је велику колону возила, због чега су многи путници очекивали да би чекање могло трајати дуже од два сата.

Међутим, ситуација се одвијала потпуно другачије. Полицијски службеници су, према његовим ријечима, радили професионално, организовано и изузетно брзо, па се колона константно помјерала.

„Када смо видјели колико је возила испред нас, били смо увјерени да ћемо најмање два сата провести на граници. Међутим, полицајци су заиста радили брзо и професионално. Није било непотребног задржавања и све је ишло својим током“, испричао нам је читалац.

Од тренутка доласка у колону до завршетка граничне контроле прошло је приближно 40 минута, што је, с обзиром на број возила који се у том тренутку налазио на прелазу, за путнике представљало пријатно изненађење.

Читалац наглашава да је управо због тога желио јавно похвалити службенике који су радили у тој смјени, посебно јер се рад полиције на граничним прелазима најчешће спомиње тек када се појаве проблеми, дужа чекања или незадовољство путника.

Друштво

Јутро најављује још један врућ дан: Температура до 40 степени

Према његовом искуству, службеници су свој посао обављали без нервозе и непотребног успоравања саобраћаја, а велика колона која је у почетку изгледала забрињавајуће пролазила је знатно брже него што су путници очекивали.

„Треба похвалити људе када свој посао одраде како треба. Колона је била огромна, али смо све завршили за око 40 минута. За смјену коју смо ми затекли могу рећи само ријечи похвале“, поручио је наш читалац.

Пренос кориштених електричних тротинета преко границе

Електрични тротинети посљедњих година постали су уобичајен дио пртљага током путовања, а питање које се све чешће поставља јесте може ли се полован тротинет превести у аутомобилу преко границе Босне и Херцеговине и Европске уније без пријављивања царини.

Одговор зависи од тога гдје је тротинет купљен, коме припада и да ли се преко границе само привремено преноси или се заправо увози у Европску унију.

Према правилима хрватске Царинске управе, особе које имају пребивалиште у Европској унији могу привремено изнијети предмете који су им потребни током боравка у трећој земљи, а потом их вратити у ЕУ. Личним предметима сматрају се нови или кориштени предмети које путник разумно може trebati за сопствену употребу током путовања, под условом да се не ради о роби комерцијалне намјене. Такав привремени извоз и поновни унос у правилу се обавља без посебних царинских формалности, уз могућност усменог пријављивања на граници.

То значи да особа која, на примјер, живи у Словенији, Аустрији или другој држави ЕУ и на годишњи одмор у БиХ, Србију или неку другу земљу изван ЕУ понесе свој полован електрични тротинет, може исти тротинет вратити са собом. Сама чињеница да тротинет вриједи 500, 600 или више евра не значи аутоматски да ће на повратку морати платити царину ако се може утврдити да је ријеч о предмету који је већ био у његовом власништву у ЕУ и који је само привремено изнесен.

Регион

Драма у Хрватској: Вјетар однио три особе, спасени у задњи час

Проблем може настати ако царински службеник посумња да је тротинет заправо купљен у БиХ, Србији или другој земљи изван ЕУ и да се тек тада први пут уноси на подручје Уније. Због тога је код скупљих предмета корисно имати рачун, потврду о куповини, доказ о плаћању, документацију са серијским бројем или други доказ из којег се може закључити да је тротинет већ раније био у власништву путника у ЕУ.

Хрватска Царинска управа наводи да је роба некомерцијалне природе коју путници друмским путем уносе из трећих земаља ослобођена царине, ПДВ-а и других увозних дажбина до укупне вриједности од 300 евра по путнику. За путнике млађе од 15 година граница је 150 евра. Вриједност једног предмета не може се дијелити између више путника како би се остварило ослобођење.

Због тога је ситуација потпуно другачија ако је, на примјер, полован тротинет вриједан 600 евра купљен у БиХ или Србији и особа га жели трајно унијети у Хрватску односно ЕУ. Будући да вриједност таквог појединачног предмета прелази лимит у друмском саобраћају од 300 евра, тротинет треба пријавити царинском службенику, након чега се, зависно од поријекла робе и других околности, обрачунавају одговарајуће увозне дажбине. Хрватска Царинска управа изричито наводи да роба која прелази прописани лимит подлијеже обрачуну царине, ПДВ-а и других дажбина.

Сама чињеница да је тротинет полован не ослобађа га аутоматски царинских правила. Пресудно је ради ли се о сопственом предмету који се привремено преноси преко границе и враћа власнику или о роби која је набављена изван ЕУ и сада се увози.

Ако се роба која мора бити пријављена не пријави на вријеме, хрватски Закон о спровођењу царинског законодавства Европске уније за физичко лице, зависно од конкретног прекршаја, предвиђа новчану казну од 130 до 5.300 евра. За теже облике прекршаја, на примјер скривени унос робе или непријављивање робе за коју важе забране или ограничења, законом су предвиђене и знатно више казне.

За путника који свој већ кориштени тротинет само носи на одмор и затим га враћа са собом посебно је важно да, у случају контроле, може вјеродостојно објаснити и по потреби доказати да тротинет није купљен током боравка изван Европске уније.

Правила за пренос киселих краставаца и домаће зимнице

Једно од питања које често збуњује путнике на граници Босне и Херцеговине и Хрватске односи се на домаћу зимницу. Након бројних упозорења о месу, млијеку, воћу и поврћу, многи више нису сигурни смију ли у аутомобил ставити неколико тегли киселих краставаца и постоји ли прописана количина коју је дозвољено пренијети.

Када се говори о уласку из Босне и Херцеговине у Хрватску, односно на царинско подручје Европске уније, за киселе краставце не постоји правило које каже да је дозвољена једна, двије, пет или десет тегли по особи.

Важно је разликовати свјеже краставце од укисељених краставаца. Према фитосанитарним правилима ЕУ, свјежи или расхлађени краставци налазе се међу биљним производима за које је при уносу из трећих земаља потребан фитосанитарни сертификат. Хрватска Царинска управа упозорава да се биље и одређени биљни производи из трећих земаља без потребне документације могу одузети, а непријављивање представља кажњиву радњу.

Кисели краставци, међутим, нису исто што и свјежи краставци. У царинској номенклатури краставци припремљени или конзервирани у сирћету или сирћетној киселини разврставају се као прерађени прехрамбени производ, док се свјежи и расхлађени краставци налазе у другој тарифној категорији. Управо је свјеже или расхлађено поврће обухваћено фитосанитарним режимом који захтијева сертификат.

Хроника

Више пожара у Добоју упркос апелима да се на пали ватра на отвореном

То практично значи да неколико тегли киселих краставаца за сопствене потребе није под истим режимом као врећа или гајба свјежих краставаца. За укисељене краставце не постоји посебно прописана граница изражена бројем тегли.

Ипак, примјењују се општа царинска правила за робу некомерцијалне природе у личном пртљагу. Путник који друмским путем улази из БиХ у Хрватску може остварити ослобођење од царине, ПДВ-а и других увозних дажбина за робу некомерцијалне природе укупне вриједности до 300 евра по путнику. Роба мора бити повременог карактера и намијењена личној употреби путника, његове породице или као поклон, а њена количина не смије указивати да се ради о роби намијењеној продаји.

Зато пет тегли зимнице и, на примјер, 50 или 100 једнаких тегли у пртљажнику нису иста ситуација. Код неколико тегли намијењених породичној употреби тешко је говорити о комерцијалној количини, док већа количина може код царинског службеника отворити питање је ли роба заиста намијењена личним потребама или се заправо уноси ради продаје.

Путници би требали водити рачуна и о укупној вриједности остале робе коју носе. Лимит од 300 евра у друмском саобраћају не односи се само на киселе краставце, већ на укупну вриједност робе некомерцијалне природе за коју се тражи ослобођење. Ако роба прелази дозвољени вриједносни лимит, потребно ју је пријавити царинском службенику, након чега се могу обрачунати увозне дажбине.

Посебно правило постоји за одређене особе из пограничног подручја које свакодневно прелазе границу и не путују даље из пограничне зоне. За њих је вриједносни лимит ослобођења у одређеним околностима 40 евра дневно. Та ограничења се не примјењују ако особа царини докаже да путује даље од пограничног подручја или да се враћа из подручја изван пограничне зоне.

Ако путник има робу која мора бити пријављена, а царинску декларацију не поднесе благовремено, за физичка лица Закон о спровођењу царинског законодавства ЕУ предвиђа казну од 130 до 5.300 евра, зависно од околности и правне квалификације прекршаја. Код робе за коју постоје забране или посебна ограничења, а путник је не пријави, казна за физичко лице може бити од 390 до 13.260 евра.

Код самих киселих краставаца зато није пресудан број тегли, него чињеница да се ради о прерађеном производу за личну употребу, укупна количина и вриједност робе те околности из којих царински службеник може процијенити има ли унос комерцијални карактер, преноси ГПМаљевац.