Млади под све већим притиском: Да ли анксиозност гуши критичко мишљење?

"Интернет, као и модерна технологија, младима су олакшали свакодневно функционисање. Информације се у њиховом свијету обрађују јако брзо и увијек су доступне нове. Све се може сазнати на пар кликова. Путем друштвених мрежа могу се сазнати дешавања из цијелог свијета. Међутим, иако је све лако доступно и брзо, постоји тенденција да се информације површно обрађују. Прекомјерна употреба може довести и до зависности", рекла је Рада Станковић, дипломирана психолошкиња и администратор психолошког савјетовалишта за студенте УНИБЛ.

Суочени са сталним упоређивањем на друштвеним мрежама, притиском да буду успјешни и страхом од неизвјесне будућности код младих се све чешће ствара страх и усамљености, иако су путем интернета повезани са свима као никада раније.

Ментално здравље на ниском нивоу

"Истраживања показују да су проблеми са менталним здрављем једни од најчешћих. У глобалном истраживању генерације З које је провео McKinsey Health Institute (MHI), 2022. доказано је да генерација З извјештава о лошијем менталном здрављу у односу на старије генерације. Прекомјерна употреба друштвених мрежа може довести и до зависничког понашања. Наравно, важно је нагласити и индивидуалне разлике које се јављају и унутар саме генерације и нису сви унутар генерације З погођени овим проблемом", појашњава Станковић.

Занимљивости

Објављен рјечник генерације З! Знате ли било који од ових 20 израза?

Према њеним ријечима, различити економски, географски и политички фактори у великој мјери одређују како ће једна генерација живјети, исто тако осјећај усамљености не треба сматрати измишљеним.

"Усамљеност је стварно психичко искуство које може довести до тежих стања, попут депресије. Не можемо са сигурношћу тврдити да друштвене мреже могу директно утицати на појаву осјећаја усамљености. Друштвене мреже могу допринијети настанку осјећаја усамљености уз друге факторе и појачати интензитет", наводе из психолошког савјетовалишта за студенте УНИБЛ.

Поређење као највећи непријатељ

Како кажу један од највећих проблема на друштвеним мрежама је поређење са осталима приликом чега се ствара осјећај кривице и постављање питања- Зашто ја не живим овако?

"Особа пореди свој живот, себе и свој изглед са другима. Када та слика није у складу са сликом других, може се јавити осјећај усамљености. Поред тога јавља се још један феномен, и то страх о пропуштања (FOMO, fear of missing out). Особа жели бити у току са информацијама и не жели пропустити нове поруке. Због тога има сталну потребу да провјерава телефон и друштвене мреже. Ако обавјештење не стигне сваки пут када се провјери телефон, особа се може осјећати усамљено. Дешава се да ако знам да се са неким можемо чути онлајн, врло вјероватно ћемо прескочити виђење. Дугорочно то нас изолује од пријатеља", каже Станковић.

Станковић појашњава да је важно бити свјестан ових ризика, те научити како на паметан начин искористити друштвене мреже те паметно користи вријеме са стварним пријатељима и породицом које је свакако боље и квалитетније.

Критички аспект изостаје

"Према Жан Пијажеу, способност апстрактног и критичког размишљања стичемо тек око 12. године, а и тада је потребна адекватна стимулација и подржавајуће окружење. У нашем образовном систему, нажалост, јако се мало подстиче код младих критичко размишљање, те се знање најчешће процјењује репродукцијом. Један од могућих разлога је што млади нису мотивисани да критички размишљају. Школа и друштво у великој мјери спутавају критичко размишљање, те се више цијени конформизам и прилагођавање мишљењу већине", рекла је Рада Станковић.

Да младе све мање занима политика као и доношење одлука који одступају од масе није ништа ново. Према ријечима психолога појединац који не може да оствари или промијени нешто често одустаје због притиска друштва и сматра да нема способности да тако нешто и оствари.

Занимљивости

Зашто генерација З отворено говори о платама на послу?

"Школа и друштво у великој мјери спутавају критичко размишљање, те се више цијени конформизам и прилагођавање мишљењу већине. У политици је важно имати развијену такву врсту мишљења. Поред тога, постоји феномен у психологији назван научена беспомоћност. Појединац који не може да оствари или промијени нешто понекад одустаје јер мисли да нема потребне способности. Исто тако, млади могу одустати када осјећају да њихово мишљење или став не утичу на промјене у друштву и политици", каже Станковић.

Она закључује да развијање критичког мишљења код младих може помоћи да се на адекватан начин учествује у политичком животу и друштвеним процесима.