Млади у Европи у све лошијој физичкој кондицији

Млади не достижу потребан ниво кондиције у погледу снаге, флексибилности и телесног састава, наведено је, а пише Јуроњуз.

Пад физичке спремности траје деценијама

Откривено је да је од 1990. године до данас дошло до пада физичке спремности деце повезане са здрављем. Научници су примјетили и конзистентно, линеарно погоршање, које се огледа у повећању тјелесне масти, тренд који се често потцјењује када се користи само индекс телесне масе (БМИ).

Флексибилност највише опада, кардиореспираторна кондиција се стабилизује

Истичу и да је најгори тренд био у флексибилности, која показује континуирани пад који се убрзао од 2000. године. Што се тиче кардиореспираторне кондиције - способности срца, плућа и крвних судова да ефикасно достављају кисеоник радним мишићима током продужене физичке активности - аутори су приметили да, након дуготрајног пада, најновији подаци указују на то да се тренд можда стабилизовао између 2015. и 2023. године.

Здравље

Стручњаци сагласни: Свакодневна шетња је кљчна за здравље

Показало се и да се назире криза гојазности код дјеце и да се очекује да ће број случајева до 2040. године достићи 228 милиона, али да су нивои и даље испод оних забиљежених у претходним деценијама.

"Ови налази појачавају потребу за појачавањем напора у промоцији физичке активности путем јавних институција", саопштили су истраживачи.

Гојазност код дјеце постаје све већи проблем

Свјетска здравствена организација (СЗО) препоручује да се деца и адолесценти свакодневно имају најмање 60 минута умјерене до интензивне телесне активности, укључујући активности за јачање мишића и костију најмање три пута недјељно.

Како је навела СЗО физичка неактивност узрокује око шест одсто коронарне болести срца, седам одсто дијабетеса типа 2, 10 одсто рака дојке и 10 одсто рака дебелог црева.

Поред тога, физичкој неактивности приписују се превремена смрт (9 одсто случајева), смртност од свих узрока (7,2 одсто) и смрт од кардиоваскуларних болести (7,6 одсто).

Истраживање открило пад снаге горњег и доњег дијела тијела

У студији, у којој је учествовало 417.362 младих старости од 6 до 16 година из 20 европских земаља, у периоду од 1965. до 2023. године, наводи се да је снага горњег дијела тијела генерално опала од седамдесетих, с кратким периодом стабилности између 1980. и 2000. године пре поновног пада, а да се снага доњег дијела тијела, мјерена тестовима скакања, повећавала до осамдесетих година, али се од тада стално смањује.

(рт балкан)