Од њега тражимо помоћ, утјеху и исцјељење: Данас је велики празник

Свети Јован Рилски рођен је у мјесту Скрину, недалеко од Софије, за вријеме владавине цара Бориса. Потицао је из побожне породице средњег имовинског стања. Још као младић показивао је велику љубав према Богу. Након смрти својих родитеља, раздијелио је цјелокупно насљедство сиромашнима и болеснима, а затим се замонашио. Одлуку да се посвети подвижничком животу спровео је тако што је напустио свој дом носећи само кожну одјећу, и повукао се у дивљу, забачену планину. Тамо је, у једној пећини, започео строги монашки живот испуњен молитвом и постом.

Свети Јован Рилски суочавао се с бројним искушењима - трпио је нападе и од демона, и од људи, укључујући разбојнике, па чак и рођаке. Због тога се повукао још дубље у осаму, на Рилску планину, гдје се настанио у шупљем стаблу. Његова исхрана била је скромна - живио је од траве и бобица које су, по Божијем промислу, почеле да расту у његовој близини.

Годинама није видио ниједног човјека. Тек послије дужег времена, Божијом вољом, пронашли су га пастири док су трагали за овцама које су залутале. Временом се прочуло за његову светост и многи су почели да долазе - тражећи помоћ, утјеху и исцјељење. Болни су налазили здравље кроз његове молитве, а очајни - наду.

Крст на небу

Један човјек, годинама опседнут нечистим духом, пошао је ка пустињи гдје је живио Свети Јован, јер је чуо да тамо људи проналазе исцјељење. Када се приближио на око километар од мјеста гдје је светитељ боравио, изненада је пао на земљу и почео да виче: "Не могу даље, огањ ме пече!" Његови сапутници су га везали и довукли до преподобног, молећи га да га исцјели.

Свети Јован им је смирено одговорио да он није тај који исцјељује, већ да само Бог може донијети оздрављење. Ипак, на њихово упорно мољење, светитељ се помолио Господу - и болесник је истог тренутка оздравио. Сви су тада прославили Бога и захвалили за чудо које су видјели.

Вијест о овом и другим чудесима стигла је и до бугарског цара Петра, који је изразио жељу да лично упозна светог пустињака. Међутим, Свети Јован одбио је сусрет, остајући досљедан свом путу скромности и повучености, али је цару упутио писмо са духовним савјетима.

Временом су се многи вјерници, надахнути његовим светим животом, почели насељавати у близини. Тако је око њега настала мала заједница, а ускоро је подигнут храм и манастир који ће постати духовно средиште, а то је Рилски манастир.

Свети Јован Рилски се упокојио у миру 946. године, у седамдесетој години живота. И након смрти јављао се својим ученицима, потврђујући да Божија благодат не престаје са земаљским животом.

Крст

Његове свете мошти су најприје пренесене у Софију, а затим, због напада Угара, у Мађарску. Касније су, у вријеме цара Јована Асена, пренете у Трново. Када су Турци освојили Трново, мошти су, посредством султаније Маре Бранковић, пренете назад у Рилски манастир, гдје и данас почивају и представљају извор утјехе и чудотворне силе за многе вјернике.

Рилски манастир су обнављали и српски владари, међу којима се истичу краљ Милутин и цар Душан. Током вијекова, манастир је био свјетионик вјере и снаге, нарочито у тешким временима турског ропства, чувајући духовни идентитет хришћанског народа у Бугарској.

Житије Светог Јована Рилског написали су Георгије Скилица на грчком језику и патријарх Јефтимије Трновски на црквенословенском, преноси Информер.