Понудио свештенику сићу јер није имао више: Његова реакција га оставила без текста, није могао да вјерује

Најважнији обичаји

Свети Никола је искључиво посна слава и домаћини који је славе не би требало на овај дан никако да мрсе јер слава пада у вријеме Божићног поста.

Међу најважнијим обичајима издвајају се:

Сјечење славског колача – домаћин га ломи са свештеником или најстаријим чланом породице, уз вино и молитву.

Паљење славске свијеће – симбол свјетлости и благослова дома.

Дочекивање гостију – слава је првенствено духовни, а тек потом трпезачки догађај, па је гостопримство један од кључних елемената.

Припрема жита (кољива) – за покој душа предака и очување везе са породицом кроз генерације.

Обилазак свештеника и освештање водице

Свештеници су већ почели обилазак домаћинстава које славе овог свеца, у зависности од величине парохије. Обичај је да се тада освештава водица ("славска водица") коју домаћини чувају до славе, а неријетко и дуже.

БиХ

БиХ добила 508 нових држављана

Овај чин представља духовну припрему дома, јер свештеник доноси молитву, благослов и подсјећа вјерника да је суштина славе у заједништву са светитељем заштитником, а не само у јелу и весељу. За многе породице, то је и тренутак окупљања, јер се срећу сви чланови домаћинства како би примили благослов.

Зашто је ово важно

Свети Никола је заштитник путника, морнара, трговаца и сиромашних, али је у српској традицији постао и симбол доброте, праведности и породичне слоге. Прослављање славе није само чување обичаја, већ и чување идентитета и континуитета породице везе између предака, садашњих и будућих генерација.

У времену када се ритам живота убрзава, слава и обред освештања водице враћају породице основним вриједностима: заједништву, саосјећању и духовности. Свети Никола, као једна од најчешћих слава, управо зато заузима посебно мјесто у срцима многих вјерника.

Свијет

Војни рок продужен на 12 мјесеци?

Иначе, познато је да у ово вријеме почиње и полемика међу домаћинима о томе да ли је свештенику потребно дати новац када дође у кућу. Неки од њих, тврде домаћини, имају и своју тарифу па рецимо нико у парохији не даје испод хиљаду или двије хиљаде динара, што многи сматрају да је превише и да би свештеник требало да узме онолико колико домаћин има да да.

Домаћин увријеђен

Таква ситуација десила се минуле године у једном селу у јабланичком округу где свештеник није желио да узме 200 динара које му је понудио млади домаћин рекавши да му остали дају по хиљадарку. Бјесни домаћин се због тога умало није посвађао са свештеником и осјетио се увређеним због његових ријечи.

"Наш свештеник има огромну улогу у нашим животима. Поштујемо га, увијек је добродошао у наш дом, али ово што се посљедњи пут десило заиста ме оставило без текста. Као и сваке године очекивали смо његов долазак два до три дана прије славе. Освећену водицу супруга користи да умеси колач. Ово је село и ми још увијек поштујемо те старе обичаје које су нам оставили преци. Ове године наш свештеник је поранио пар дана када га нико није очекивао. У кући сам се затекао само ја. Ништа нисам имао припремљено, али опет сам се обрадовао", причао је раније домаћин (име познато редакцији) и додао:

Економија

Хоће ли минималац бити од 1.200 до 1.600 КМ: Огласиле се власти

"Ставио сам онако на брзака све на сто. Свештеник је урадио своје. Није прошло ни два минута. Понудио сам га да сједне нешто да га послужим. Био је ту неко вријеме, поразговарали смо о свему и кренуо је кући. Знам да сваке године дајемо новац за свећење водице, али како га нисам очекивао нисам имао ни пара. У џепу сам нашао само 200 динара. Пошто ми је било јако непријатно што немам више јер знам да минимум дајемо по 500 динара, понудио сам му оних 200. Ту сам занијемио, а онда се и брзо покајао."

Није хтио да узме 200 динара јер остали дају 1.000

Према његовим ријечима, свештеник је дјеловао као да се увриједио када је видио ову новчаницу.

"Рекао сам му да тренутно немам више код себе и мислио сам да ће их узети. Међутим, одбио је да их узме и рекао да их не жели јер остали дају више, бар 1.000. Занијемио сам. Очекивао сам да ће рећи да дам онолико колико имам. Заправо да ништа не треба да дајем, а не да чујем реченицу да остали дају бар црвену. Када је супруга дошла с посла испричао сам јој. Није могла да верује да је и наш свештеник постао као остали који долазе, чини се, само ради пара."

(Мондо)