Славимо Светог преподобног Аврамија Затворника: Вјерује се да треба истрпјети све недаће

Свети Преподобни Аврамије Затворник био је малоазијски хришћански испосник и монах. Још као дијете, са великом љубављу је посећивао цркву и био велики вјерник. Родитељи су му били веома побожни људи и пожељели су да ожене свог сина, па су му нашли дјевојку. Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али је на крају пристао.

Предање каже да је седми дан, после свадбе, руковођен Богом, он отишао из града, удаљио се у самоћу и "предао подвигу, прослављавши Бога".

"Његови сродници се јако ражалостише, али прихватише његову одлуку и оставише га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га. Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и цјеломудрености. Родитељи му умреше, те он све своје имање подијели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не прилијепи за неку овоземаљску ствар", пише у црквеним календарима за овог свеца.

Свети Аврамије је за пуних 50 година изашао међу људе само два пута.

"Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Епископ је желио да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротиви тој одлуци".

Свијет

Најмање 18 особа погинуло у тајфуну који је погодио Филипине, олуја иде ка Тајвану

Међутим, морао је да прихвати и остане неко време у селу, као свештеник, гдје је саградио лијепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно да сабере расејани народ и уведе га у цркву. Незнабошци га оковаше, протјераше из села и затрпаше камењем, али он се поново врати.

Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се не разгњеви на њих и не клону духом, већ трпећи све, он се не предаде очајању, него још више разгорјеваше љубављу према Богу и сажаљењем према заблуделима. Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих.

Својом вјером, молитвом и уздржањем, успио је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их јесве у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој подвиг.

Други његов излазак међу људе био је да спасе своју заблудјелу нећаку Марију. Вратио је на прави пут и поново наставио свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад није изашао међу свијет. Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године, а умро је 360 године у 70 години.

Православне цркве Светом Преподобном Аврамију Затворнику посветиле су 29. октобар по јулијанском односно 11. новембар по грегоријанском календару. У Русији се овај светац поштује као овчар односно заштитник оваца и ситне стоке.

Аврамијевдан је и крсна слава неких српских породица. Она се углавном јавља на подручју доњег Подриња. Западно од Дрине, породице које славе ову крсну славу највише су заступљене у околини Сребренице, Власенице, Зворника и Бијељине. Источно од Дрине оне се најчешће јављају у следећим областима: Соколској Нахији (Азбуковици), Рађевини, Јадру, Мачви, Шабачкој Посавини и Шабачкој Поцерини.

Расуђивање на данашњи дан каже:

Хроника

Тежак удес на ауто-путу, повријеђена цијела породица

"Ко претрпи до краја, спашће се, рекао је Господ. Вјера је једина светлост трпљењу, јер трпљење само по себи представља неподносиви мрак. Вјера је сјајна звезда у томе мраку; вјера ублажава оштрину страдања; она подржава на својим крилима сву тежину трпљења. Св. Аврамије пружа нам прекрасан примјер истрајности у трпљењу. Досаде, које му је причињавао ђаво разноврсним искушењима и застрашивањима, мало кога да не би покренуле, да остави једно мјесто и пресели се на друго. Али Аврамије није се хтио пресељавати, да не би демон зли ликовао, него је истрајао на своме мјесту и побједио је ђавола".

Због његовог начина живота, сви вјерници данас морају да истрпе недаће са којима се сусретну, да буду стрпљиви и да вјерују да ће им овај светац помоћи да преброде све што их мучи, пише Курир.