Славимо велику светитељку: Данас један кућни посао никако не треба радити

Њена прича везана је за вријеме прогона хришћана у доба цара Максимијана, када су исповједници Христови били везивани, мучени и извођени пред судове без милости. У таквом једном тренутку, док су хришћани стајали оковани пред преторијом у Цезареји Палестинској, млада Теодосија иступа из народа — не као посматрач, већ као свједок вјере.

Видјевши мучене исповједнике, она им прилази и храбри их да истрају до краја, да не одустану од Христа и да не устукну пред смрћу. Њене ријечи, благе али одлучне, долазе до ушију војника, који је одмах одводе пред судију. Пред свјетовном силом која не познаје милост, стајала је дјевојка крхког тијела, али непоколебљивог духа, спремна да слиједи исти пут оних које је храбрила.

Судија, разјарен њеним исповиједањем вјере, наређује да јој око врата привежу тежак камен и да је баце у морске дубине, као да вода може угасити вјеру или прекинути живот који припада Богу. Међутим, предање свједочи да је вољом Божијом остала жива: анђели Господњи подижу је из мора и износе на обалу, као знак да смрт нема посљедњу ријеч над праведницима.

Враћена пред исте мучитеље, Теодосија не одустаје од Христа. Њена постојаност, умјесто да буде сломљена претходним мукама, постаје још чвршћа. Тада бива осуђена на ново страдање — према предању, бивала је изложена и звијерима, али остајала неповријеђена, као да је сама природа устукнула пред њеном вјером. На крају, мучитељ изриче посљедњу пресуду — смрт мачем, и тако она бива посјечена, предајући своју душу Господу.

Ноћ након њеног страдања доноси оно што мучитељи нису могли да зауставе — јављање светитељке родитељима. У небеској свјетлости, окружена дјевственим душама, она им свједочи о слави Христовој и о Царству у које је примљена, укоравајући их благим ријечима што су је одвраћали од пута мучеништва. Тиме предање заокружује њен лик као симбол чисте вјере која превазилази страх, бол и смрт.

Молитва:

"Узраставши у врлини благоугодно, мученице, Христова пријатељица си била чиста, и Светога Духа дом љубљени: Отуда си посрамила ђавола који се бори против рода људског. Добро пострадавши, посјекла си Копронима мачем вјере, преподобномученице Теодосија, и ка небеском дворцу си отишла радујући се. Моли велику милост за оне који те са вјером поштују."

Обичаји на данашњи дан

У народу се овај празник обиљежава уз тишину и уздржање, уз вјеровање да се тог дана не користе конопци, нити се обавља прање и простирање веша. Према предању, они који би прекршили овај обичај излажу се несрећи и животним тешкоћама, па се дан Преподобномученице Теодосије Тирске проводи у молитви, миру и сјећању на њено страдање и небеску награду.

(Курир)