Срби се сутра држе до старог обичаја: Шта урадити за спас душе?

Када је сурови цар Диоклецијан започео жесток прогон хришћана, епископ Автоном морао је да напусти своју Италију. Слушајући речи Јеванђеља да се у невољи склони у други град, отишао је у Витанију, у питомо место Сореос. Тамо га је примио добри Корнелије, у чијој кући се окупљао народ жељан утехе и праве ријечи.

Од скромне кућне богомоље до бијеса незнабожаца

Вјерника је из дана у дан било све више, па обична кућа домаћина Корнелија убрзо више није могла да прими све који су желели да чују Божју ријеч.

Светитељ је зато ријешио да подигне цркву у име Светог Архангела Михаила, а вјерни народ је у њу радосно долазио на службу.

Мира, међутим, није било за онога ко је ширио хришћанску вјеру. У оближњем мјесту Лимна живели су људи који су и даље били привржени идолима. Храбри епископ успио је да неке од њих придобије за хришћанство и крсти их.

Када су преостали идолопоклоници видели да се њихови храмови руше и да људи напуштају стару вјеру, у њима се пробудила жеља за осветом.

Мученичка смрт за време свете литургије

Злотвори су сазнали дан када ће светитељ служити божанствену литургију у цркви у Сореосу. Док је у олтару приносио бескрвну жртву, руља наоружана моткама, камењем и другим оружјем упала је у храм.

Вјерници су разјурени, а Свети Автоном је мучки убијен у светом олтару. Његова крв натопила је мјесто на којем је служио Богу.

Незнабошци су његово тијело затрпали камењем и побјегли, вјерујући да су тиме однијели побједу. Часно тијело мученика потом је тајно сахранила побожна ђакониса Марија.

Чудо са мазгама

Много година касније, у вријеме цара Константина Великог, властелин Севиријан путовао је тим крајем на путу ка Александрији.

Коњи и мазге изненада су стали на путу крај гроба убијеног светитеља и нису хтјели да крену даље, упркос томе што су их тјерали и растерећивали.

Један од људи из пратње објаснио је Севиријану да се управо на том мјесту налази гроб светог мученика. Севиријан је тада обећао да ће подићи храм, након чега су животиње наставиле пут.

Тако је, према предању, на том мјесту поново подигнут дом молитве.

Мошти које смрт није дотакла два вијека под земљом

Вријеме је пролазило, црква је пропадала, а тачна локација гроба пала је у заборав на шездесет година.

Све се промијенило једне ноћи када је царски стражар Јован, који је био у лову, уснио Светог Автонома. Светитељ му се, према предању, јавио и наредио да на том мјесту подигне цркву.

Када су људи почели да копају земљу, уследило је откриће које је остало забележено као чудо. После два века, мошти светитеља пронађене су читаве и нетрулежне.

Предање наводи да су лице, коса и трепавице били сачувани и да је изгледао као да је само уснуо. Вјерници су потом почели да долазе на његов гроб, молећи се за помоћ и исцјељење.

Обичаји и молитва за дом и породицу

Према традицији, данашњи празник верници проводе у молитви и поштовању светитеља. Многи овај дан користе као прилику да застану, окупе породицу и помоле се за здравље, мир и напредак свог дома.

У кућама се може прочитати и молитва посвећена свештеномученику:

"Био си насљедник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дјело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао ријеч истине и ради вјере си до крви пострадао, свештеномучениче Автономе: Моли Христа Бога да спасе душе наше."

Свети Автоном тако је кроз вијекове остао упамћен као примјер истрајности у вјери и спремности да се за оно у шта верује пострада. Његово житије, према хришћанском предању, подсећа вјернике на снагу вере и на то да сјећање на мученике траје много дуже од живота оних који су покушали да их ућуткају.

(Она.рс)