Старим, ко ће да брине о мени када не будем могла да ходам? Муж није заинтересован

Љубав није само у дјељењу радости, већ и у спремности да заједно изнесете болести, године и промене које живот доноси. Ипак, многи тек када се суоче са сопственим слабљењем снаге или здравља схвате колико је важно имати особу која ће бити ту - не из дужности, већ из бриге и разумијевања.

Тако се осјећа и једна жена од 53 године која је подијелила своју причу о страху да њен супруг можда неће моћи или жељети да се о њој брине ако њено здравље настави да слаби.

"Ко ће сада бринути о мени?"

Свијет

Добитник Нобелове награде за мир ће бити објављен данас, стручњаци кажу да Трамп нема велике шансе

"Када смо се вјенчали, мој муж је био онај заборавни, а ја сам била та која све памти и води рачуна о свему. Одувијек сам знала да ћу вјероватно једног дана морати да бринем о њему, али ми то никад није сметало - ја сам по природи брижна особа. Имам 53 године, мој супруг 60, али чини се да су се ствари окренуле", започиње жена своју исповест.

Данас, међутим, ситуација је потпуно другачија. Док је њен супруг и даље доброг здравља, она примјећује прве знаке когнитивног пада - заборавност, тешкоће с концентрацијом и смањену покретљивост. И, што је најтеже, све то крије и од љекара и од породице.

"Мој муж није њежан тип. Плашим се да, ако се моје стање погорша, он неће знати или хтјети да се брине о мени. Желим да се осјећам вољено, али се не осјећам тако. И то је, само по себи, веома тужно и застрашујуће."

Сви су отишли...

Свијет

Неидентификовани дрон уочен изнад НАТО базе у Њемачкој

"Прошлог викенда ишли смо у биоскоп као породица. Ја сам све организовала, платила карте и возила нас. Када смо стигли, муж и дјеца су отишли напред, а ја нисам могла да их стигнем. Осјетила сам се као да заостајем - буквално и метафорично. То је као метафора за мој живот. Све више примјећујемто откад отежано ходам", признаје.

Оно што би највише жељела да чује јесте: "Не брини, ја ћу се бринути о теби, а ти о мени."

Али, каже, не вјерује да је њен супруг способан да то изговори.

Научили сте да бринете о свима - осим о себи

Психотерапеуткиња Мери Ребане до које је ова прича и дошла, каже да ју је ова прича дубоко дирнула.

"Из ваше приче се види да сте кроз цијели живот били 'она јака', особа која увијек преузима бригу о другима. То је племенито, али оставља питање - ко је бринуо о Вама? Можда сте научени, мислим и на све који читају ово, да 'увијек морате да изгурате', и да 'није у реду не снаћи се', јер забога, људи то очекују од вас", пише психотерапеуткиња за "Тхе Гуардиан".

Друштво

Расте број бескућника, на улицама спава више од милион људи

Управо због тога, наводи она, могуће је да сада не знате како да тражите помоћ или чак да не вјерујете да на њу имате право.

"Ваш супруг можда не показује бригу на начин који вама треба, али то не значи да му није стало. Можда му једноставно треба јасноћа - да му кажете шта вам је потребно. Ако не зна, не може ни покушати да вас подржи."

Савјети стручњака: Како да помогнете себи и браку

Посјетите љекара. Први корак је да сазнате у каквом сте здравственом стању - можда ће вас то умирити или вам помоћи да породици објасните кроз шта пролазите.

Разговарајте отворено. Партнери нису читачи мисли. Реците како се осјећате и шта вам треба.

Дајте простора и партнеру. Можда ће му требати времена да се прилагоди вашим промјенама и да научи како да вам буде подршка.

Научите да тражите помоћ. Брига о другима не искључује бригу о себи.

(телеграф)