Сутра гледајте у небо! Крв светитеља отвара врата раја

Прича која слиједи води нас далеко у прошлост, у крај 3. вијека, у време када су Римским царством владали сурови закони, а цар Проб захтјевао покорност паганским божанствима.

Кад празник и лудовање покажу право лице

Док су становници античког града у Малој Азији славили празник у част бога Аполона уз пјесму, игру и приношење жртава, двојица незнанаца, Трофим и Саватије, немо су посматрали ту општу заслепљеност. Дубоко потресени, почели су да се моле Богу да отвори очи залуталим душама.

Наравно, у граду где су сви морали да славе исте идоле, њихово другачије понашање брзо је запало за око. Локални управник Атик Илидор одмах их је дао у окове.

Крвави пут у гвозденим чизмама

Када су га предали суду, Трофим је поносно изјавио да је хришћанин и да је спреман на сваку жртву. Услиједиле су стравичне муке: тукли су га док се земља није натопила крвљу, кидали му месо гвозденим ноктима све до костију, али његов дух нико није могао да сломи.

Друштво

За сутра свако мора да спреми хљеб и вино: Славимо важан празник, а вјерује се да ово помаже болеснима

Пошто се није поколебао, ријешили су да га пошаљу у Фригију, код злогласног мучитеља Дионисија. Да пут не би био лак, на ноге су му обукли гвоздене чизме са оштрим ексерима изнутра. Трофим је три дана пјешачио док су војници јахали поред њега, а сваки његов корак био је нова рана и нова крв на друму.

У исто вријеме, његов сапатник Саватије прошао је још страшнију голготу. На питање судије које му је звање, храбро је одговорио: „Моје достојанство, домовина и богатство јесте Христос!“ Разјарени мучитељи су га тукли и стругали гвозденим ноктима све док му цело тело није страдало, а он је ту, на стубу, предао своју душу.

Тајни сенатор који је све изгубио из љубави према вјери

Док је Трофим трпео страшна мучења у тамници, у тајности га је обилазио угледни сенатор Доримедонт. Прикривајући своју вјеру из страха, овај племић је кришом долазио, мио му ране и доносио чисте завоје.

Ипак, истина се није могла дуго скривати. Када је одбио да слави паганске празнике, нашао се пред истим мучитељем. На пријетње и наговоре да се одрекне хришћанизма, одговорио је презриво, одбацујући сву земаљску славу и богатство. Услиједила су нова звјерска мучења – печење ребра усијаним гвозденим колцима и дерање лица. Он је све то подносио с осмјехом на уснама, ругајући се паганским идолима.

Звјери које су постале питке као јагњад

Када су мучитељи схватили да ова гвоздена воља не може бити сломљена обичним болом, решили су да их баце пред изгладнеле звјери на јавном гледалишту пред мноштвом народа.

Друштво

Свети Кипријан и Света Јефимија: Данас славимо три велика светитеља

И ту се догодило чудо о којем се и данас прича. Прва је пуштена разјарена медведица, али када им се приближила, постала је потпуно питка и почела да им мирно прилази. Управник је затим пустио риса, па лава, али су се све звјери понашале као питке домаћу животиње, одбијајући да их повриједе. Бјесни судија је претио чуварима звјерињака, а када је један од њих покушао да натера лава да нападне мученике, лав је скочио и растргао самог стражара.

Видјевши то, окупљени народ је занемео, схватисши сву силу небеску, али је окрутни судија остао слијеп пред чудом и наредио да мученицима одмах одсјеку главе мачем.

Тако су ови храбри људи завршили своје земаљске муке, оставивши иза себе пример вјере која се не купује и не продаје ни за какво благо овог свијета.

(Она.рс)