Сутра је Огњена Марија: Шта се сматра страшним гријехом, нарочито за жене?

Шта никако не смије да се ради на Огњену Марију?

У народном предању чувају се примјери многих несрећних случајева који су се догодили на овај дан, када су се неопрезни пливачи удавили у рекама и језерима. Зато се вјерује да на Огњену Марију такође треба избјегавати купање у "великим водама".

Народн

о вјеровање каже и да Огњена Марија пали и кажњава огњем и да је грмљавина на овај свети дан лош знак. То може значити да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да су овакве ситуације указивала на болест и сиромаштво.

У неким дијеловима Источне Србије уврежено је мишљење да дјевојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа и да ће тај заувијек у њих гледати као "у свој одраз у огледалу".Вјерује се и да међу онима који се на овај дан не посвађају ни око чега, читаве године неће бити никаквог спора. Стога би на овај дан по сваку цијену требало избјегавати свађе с онима до којих вам је стало.

Друштво

Патријарх Порфирије: Ко слуша ријеч Цркве - слуша самога Господа

Жене посебно празнују дан Огњене Марије, те су тог дана кућни послови сведени на минимум. Обавезан је одлазак у цркву и молитва испред иконе Свете великомученице Марине.

Зашто се људи толико плаше Огњене Марије

У својој књизи "Огњена Марија Ливањска", чији је садржај настао на основу докумената, а превасходно свједочења преживјелог српског становништва ливањског подручија стравично пострадалог у масовном злочину 29. и 30. јула 1941. године, подгорички новинар и публициста, Будо Симоновић, о овом празнику забиљежено је и ово:

"Међу вјерницима – православцима, Огњена Марија (која, иначе, у народној традицији слови као сестра Громовника Илије и Светог Пантелије) изазива посебно страхопоштовање. Тога дана (30. јула по новом, односно 17. по старом календару) нико не ради, јер се сматра да је тога дана сваки посао неталичан и грјешан, да свако ко тога дана прекрши вољу Божју, не може очекивати милост његову."

"Ми бисмо рекли овдје да је Огњена Марија удешљива", каже Сава Петровић из ливањског села Губин, једна од ријетких српских душа из ових крајева, који је љета господњег 1941. преживио Огњену Марију.

Ако те шта тог дана деси, не можеш се избавити; ако ватра плане, не можеш је угасити. А буде, баш тог дана, честито се и не наоблачи па плане и загрми у пласт сијена или крстину жита - све изгори до посљедње сламке... Отуда и пјесма у народу: "Огњем пржи Огњена Марија, Громом бије Громовник Илија, Миром мири Мирносна Марија.

А не буде вазда по правди и заслузи. Деси се, као тог злог љета 1941, да се удружи сила и неправда, да бог зажмури и ђаволу у сватове дође, и онда све наопако обрне – казна страшна стигне безгрешнике..."

(б92)