Сутра никако не узимајте овај предмет у руке! Вјерује се да ћете повриједити свеца

Рођен је 258. године у Анкири, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Његова мајка Ефросинија, дубоко побожна жена, још у дјетињству му је прорекла мученичку судбину. Преминула је када је Климент имао свега дванаест година, оставивши га да сам настави пут вјере који ће бити испуњен патњом, али и духовном снагом.

Већи дио свог живота провео је у затворима, изложен мучењима и понижењима због хришћанске вјере, због чега је у народу остао упамћен као симбол истрајности и жртве.

Народна вјеровања и обичаји

Иако овај празник није означен као велики црквени дан, у многим крајевима Србије сачувани су посебни обичаји. Најпознатије вјеровање односи се на избјегавање коришћења ножева, маказа и других оштрих предмета.

Према народном предању, на овај дан не би требало симболично "повређивати" ране Светог Климента, који је током живота био везиван, мучен и физички злостављан. Због тога се домаћице труде да послове који захтијевају сјечење обаве унапред, а вјерници избјегавају све радње које подсјећају на страдање светитеља.

Зашто се не ради тежак посао

У народу се вјерује да би овај дан требало провести у миру. Избјегава се тежак физички рад, велико спремање куће, дворишта или имања. Иако није строги празник, сматра се да Свети Климент тражи тишину, сабраност и заједништво.

Зато се препоручује да се вријеме посвети породици, пријатељима, молитви и тихом сјећању на живот и дјела свештеномученика који је вјеру ставио изнад сопственог страдања.

У црквеној беседи која се изговара на овај дан посебно се истиче духовна награда мученика. У њој се наводи:

"А који се удостоје добити онај свијет, више не могу умрети, јер су као анђели."

Ове ријечи подсјећају вјернике да мучеништво није крај, већ прелазак у вјечни живот. Светитељи попут Климента, кроз жртву и вјеру, задобијају бесмртност и улазе у Царство небеско, гдје више нема бола ни страдања.

(Она.рс)