Аутор:
АТВ редакцијаКоментари:
0
Српска православна црква сутра, 24. јуна, обиљежава празник посвећен Светим апостолима Вартоломеју и Варнави. Иако не спада међу највеће црквене празнике, овај датум вековима заузима посебно мјесто у народном календару, гдје је познат под именима Вартоломеј, Вратолома или Вртолома.
За овај дан везују се бројна народна веровања и обичаји, углавном повезани са природом, земљом и поштовањем сила које су наши преци сматрали моћнијим од човјека. Управо због тога празник Светог Вартоломеја представља занимљив спој хришћанске традиције и народних предања која су опстала до данас.
Свети апостол Вартоломеј, познат и као Натанаило из Јеванђеља по Јовану, био је један од дванаесторице Христових апостола. Према предању, проповедао је хришћанство широм Азије, Индије и Јерменије.
Народна предања говоре да је његовом молитвом била умртвљена огромна змија коју су незнабошци обожавали као божанство. Такође се верује да је исцелио ћерку јерменског цара, због чега је стекао велики углед међу народом, али и непријатеље који су га на крају коштали живота.

Друштво
Вратоломије: Обичаји кажу - ово никако немојте да радите!
Свети Варнава није био међу дванаесторицом апостола, али је због свог доприноса ширењу хришћанства добио апостолски чин. Био је један од најближих сарадника апостола Павла и међу првим проповедницима који су хришћанску веру ширили међу нејеврејским народима.
Заједно су оснивали прве хришћанске заједнице и ширили Јеванђеље у време када је исповедање нове вере носило велики ризик.
У српској народној традицији Свети Вартоломеј сматра се заштитником усјева и плодности земље. Због тога се за његов празник везује једно од најпознатијих вјеровања - да тог дана не треба радити на њиви нити обрађивати земљу.
Посебно се избјегава орање, копање и други тешки пољски послови, јер се вјеровало да би кршење овог правила могло да изазове олује, град или поплаве које би уништиле летину.
У појединим крајевима Србије постојало је и правило да се дјеца тог дана не купају у рекама нити пењу на високо дрвеће, како би се избегле незгоде и сачувала хармонија између човјека и природе.
Иако за овај празник није прописан пост, народна традиција савјетује уздржаност, смиреност и молитву. Вјеровало се да је ово дан када треба застати, захвалити на плодовима земље и избјећи свађе, тешке речи и претеривања.
Можда управо због тога Свети Вартоломеј и данас носи симболику предаха усред лета - подсећање да није сваки дан намењен раду и журби, већ да постоје тренуци када је потребно стати и ослушнути природу око себе.
Иако се обичаји разликују од краја до краја, празник Светих апостола Вартоломеја и Варнаве остао је дио народног памћења као датум који означава поштовање природног ритма живота, али и вековне традиције која се преноси с кољена на кољено.
Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Друштво
16 ч
0
Друштво
1 д
0
Друштво
2 д
0
Република Српска
3 д
4Најновије
Тренутно на програму