Третирају нас као стоку: Биљана прошла пакао због ЕЕС система

Нови систем на граничним прелазима и аеродромима створио је велике гужве, застоје и вишесатна чекања.

Иако је Европска комисија годинама најављивала ЕЕС систем као мјеру која ће модернизовати и убрзати проток путника укидањем ручног печатирања пасоша, пракса је донијела супротан ефекат - километарске колоне, колапс на прелазима и незадовољство путника и из ЕУ и других дијелова свијета који морају да чекају у редовима.

БиХ

Планирате одмор? Ево у које земље грађани БиХ могу путовати само са личном картом

ЕЕС систем је посебно иритантан за путнике који нису из ЕУ. Наиме, овај систем се односи искључиво на држављане трећих земаља (укључујући Србију), али и и Велику Британију, САД, Турску и друге земље који у Шенгенску зону улазе на краткотрајни боравак. За ове путнике систем је постао извор велике фрустрације из неколико кључних разлога:

Обавезан излазак из возила: За разлику од ранијег периода када су путници пасоше предавали директно кроз прозор аутомобила или из сједишта аутобуса, ЕЕС захтијева да путници (нарочито у аутобусима) физички изађу, стану у ред испред шалтера или кућица и позирају испред камера и скенера.

Подаци се узимају више пута иако је систем централизован: Многи путници доживљавају фрустрацију јер им се подаци траже више пута током истог путовања.

Осјећај дискриминације: Док држављани земаља ЕУ пролазе брзо, без икаквих биометријских провјера, грађани земаља ван ЕУ преусмјеравају се у споре траке гдје се третирају под строгим безбједносним надзором. Ово код путника ствара психолошки притисак и осјећај да су грађани "другог реда".

Република Српска

Додик: Крајње цинична реакција СДА - истина боли

Губитак предвидивости путовања: Због ЕЕС-а, нико више не може са сигурношћу да планира вријеме доласка на дестинацију. Путници пропуштају уговорене летове, возове или термине у хотелима, што уноси огроман стрес и нервозу у свако планирање путовања у ЕУ.

Путници су огорчени јер нови систем очигледно не функционише како је најављено, због чега на прелазима чекају сатима. Умјесто брже процедуре, на граници их дочекује агонија са километарским колонама и непрестаним узимањем отисака и фотографисањем при сваком преласку.

"Третирају нас као стоку, а не као људе"

Саговорница портала "Мондо" подијелила је своје искуство са пута кроз Хрватску до Бањалуке. Умјесто рутинског транзита доживјела је, како каже, стрес какав није могла ни да замисли у 21. вијеку.

"Више сам времена провела чекајући на граници него у вожњи, и то у 21. вијеку, мени је то потпуно нечувено. Кренула сам на пут кроз Хрватску, била сам само у транзиту ка Бањалуци, а доживјела сам стрес какав нисам очекивала", рекла је Биљана из Вршца.

Описала је изузетно исцрпљујућу процедуру кроз коју пролазе сви путници, нагласивши да од ње нису изузета чак ни дјеца, као ни особе са инвалидитетом.

Свијет

Лари прихватио оставку Стармера: Мачак који је преживио шест премијера

"Чим стигнете на границу, тјерају све из аутомобила напоље, без изузетка. Гледала сам људе који једва стоје, на штакама, како морају да излазе. Родитељи ваде малу дјецу из сједишта и подижу их да би их камера, која је залијепљена за кућицу, боље уснимила. Третирају нас као стоку, а не као људе. И онда иде фотографисање. Али не једном, него сваки пут изнова. На улазу у Хрватску - фотографишу. На излазу исто. У повратку иста прича, на улазу, па излазу, и сваки пут иста процедура. За три дана су ме фотографисали четири пута. Ја се питам зашто? Шта ће им четири моје фотографије за три дана? Колико се сјећам из најава, речено је да ће се то радити само први пут при уласку у Европску унију. Ја сам већ више пута улазила и сваки пут све раде из почетка. И нико нас није обавијестио да ће процес овако изгледати. Дођете на границу и тек тада схватите кроз шта морате да прођете", каже Биљана за "Мондо".

Она додаје и да су колоне огромне и да људи чекају и по четири сата на врућини.

"Гледам породице са дјецом, нервозу, умор, чујем вриску и питам се да ли је могуће да ово проживљавамо данас. Прича се о слободи кретања, а контроле никад веће. Ово није хумано. И стварно не видим коме овај систем помаже, јер путницима сигурно не", поручује Биљана.

"Путници су збуњени, возачи често заврше у погрешној колони"

"Прошле недјеље ишао сам са двоје колега на службени пут, и намјерно смо кренули ујутру, иако смо састанке у Загребу имали тек у поподневним часовима. Важно је да возачи знају да им мапа не показује ни изблиза вријеме задржавања, ту више нема правила. Досадашње искуство показује да су два сата неки стандард чекања," рекао је Милан (44) из Београда.

БиХ

Конаковић ''призвао'' Карлеушу ''упомоћ'': Концерт скрајнуо причу о пасошима

"У одласку, средином дана, чекали смо преко два сата. Иста је ситуација и у повратку, који је био у петак увече, око 23 сата. Скоро три сата смо били на граници. Отворене су само три или четири 'кућице', једна колона је за ЕУ/ЕЕА/ЦХ, остале за све пасоше. Возачи се често и збуне, заврше у погрешној колони, а чекање и нервоза не чине их баш расположеним да пропусте некога ко је погријешио, па мора да промијени траку. Труби се, људи излазе, шетају, протежу се, шта ће...", додао је он.

"Фотографисање је обавезно и при уласку, и при изласку. Иако сам првобитно разумио да се отисци прстију узимају само једном и потом важе три године, од почетка примјене су ми већ три пута узимали отиске прстију. Имам утисак да систем није довољно јасно комунициран, и да су путници збуњени. Најављен је као нешто што ће смањити гужве, али заиста не могу да замислим сценарио у ком је гужва мања, ако процедура по човјеку траје по пар минута дуже," огорчен је Милан.

Док је чекао у петак увече, гледао је више аутомобила са српским регистрацијама, како окушавају срећу у ЕУ/ЕЕА/ЦХ колони.

БиХ

Ово може само у БиХ: Именован за директора, а био четврторангирани на конкурсу

"Неки човјек је прошао након краће приче, не знам, можда је и имао неки од тих пасоша. Али, послије њега, српске таблице и граничар га враћа. И то прилично оштро. Показује му руком да се врати на крај бесконачне колоне. Човјек клима, поново улази у Хрватску и одмах креће да се 'угура' у нашу колону. Требало би да су казне за то велике, али ваљда и граничари схватају да људи погријеше. Ипак, када чекате три сата а неко би да се 'угура' испред вас, стварно вам свега буде преко главе".

Питали су Ивана и да ли има неки савјет за возаче?

"Имајте у колима течност, грицкалице, не знам како су се сналазили људи са малом дјецом. И пошто на цијелом потезу којим смо ми прошли имају само два тоалета која стоје уз пут, препорука је да и физиолошке потребе обавите на вријеме, јер једноставно не знате колико ћете бити у колони", закључио је он.

Како функционише ЕЕС систем?

ЕЕС је аутоматизовани ИТ систем Европске уније који дигитално региструје уласке и изласке држављана из земаља које нису чланице ЕУ и Шенгена (укључујући путнике из Србије).

Он у потпуности замјењује досадашње ручно печатирање пасоша и важи за краткотрајне боравке.

Овако би требало да функционише у пракси:

• Први прелазак границе: Приликом првог уласка у неку од земаља које користе ЕЕС, гранична полиција узима ваше биометријске податке: фотографисање лица уживо и скенирање отисака прстију. Ови подаци се трајно чувају у централној бази података наредних неколико година.
• Наредни уласци и изласци: Приликом сваког сљедећег путовања, на граници само прислањате пасош на скенер, а систем аутоматски очитава ваше податке, провјерава дужину дозвољеног боравка и евидентира тачан датум и време уласка/изласка.
• Праћење боравка: Систем умјесто вас рачуна колико дана сте провели у Шенгенској зони.

Подсјетник је да правило остаје исто - максимално 90 дана боравка унутар било ког периода од 180 дана.

ЕЕС систем примјењује 29 европских држава, 25 које су чланице ЕУ, изузев Ирске и Кипра, и 4 које нису у ЕУ, али се налазе у Шенген зони.

25 чланица ЕУ (све осим Кипра и Ирске): Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Њемачка, Грчка, Мађарска, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија и Шведска.

4 земље изван ЕУ које су дио Шенгенског простора: Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска.

Ко је изузет?

ЕЕС се не односи на држављане земаља ЕУ, Швајцарске, Норвешке, Исланда и Лихтенштајна, као ни на власнике дипломатских пасоша и носиоце боравишних дозвола.

Кључне предности система

• Брже и лакше провјере: Након иницијалног уноса биометрије, прелазак границе би у теорији требало да буде бржи јер се пасоши више физички не прегледају и не печатирају.
• Већа безбједност: Систем аутоматски детектује путнике којима је истекао дозвољени боравак (прекршиоце визног режима), као и особе које покушавају да пређу границу са лажним идентитетом.

Детаљније информације о примјени, тачним земљама у којима се ЕЕС користи и процедурама можете погледати на званичној страници Систем уласка и изласка (ЕЕС) - ЕУ у Србији.

Грчка користи "флексибилни модел" за српске туристе

Подсјетимо, Грчка ће обуставити примјену овог система за српске туристе од 1. јуна до 30. августа како би се убрзао проток возила и избегле велике гужве на граничним прелазима.

Љубав и секс

Психолог открио три ствари због којих мушкарци никада не напуштају жене

Како функционише у пракси: Током шпица сезоне и највећих гужви, гранична полиција ће обављати основну провјеру докумената без узимања биометријских података (отисака прстију и фотографисања).

Изузеци: Систем би могао спорадично да се примјењује током ноћних сати када нема гужве, али тако да не утиче на стварање нових задржавања.

(Мондо)