Извор:
Глас Српске
13.11.2025
11:45
Коментари:
0
Српска православна црква сутра, 14. новембра, молитвено слави дан Светих Врача Козме и Дамјана, светитеља и небеских љекара који су читав живот посветили исцјељивању болесних, не тражећи за то ни новац ни награду.
Због своје доброте и пожртвованости народ их зове „Бесребреници“, јер су љекарску службу вршили из чисте љубави и вјере у Бога.
Свети Козма и Дамјан били су рођена браћа и љекари, познати као чудотворци који су, по хришћанском учењу, имали дар да исцјељују не само људска тијела већ и душе.
Болесне су лијечили без обзира на поријекло, вјеру или народност, а једино што су тражили заузврат било је да се име Христово не изговара узалуд, чак и ако неко не прихвата хришћанство.
Свети Врачи су слава љекара, апотекара и свих који помажу у изљечењу болесних, па се њихов дан посебно обиљежава у болницама, здравственим установама и медицинским факултетима.
Многе породице у Србији, Црној Гори и Републици Српској славе Свете Враче као крсну славу или завјетину, са вјером да они штите дом од болести и да доносе здравље свим укућанима.
Гдје се налазе храмови посвећени Светим Врачима
Бројне цркве и манастири у Србији и региону носе име ових светитеља – на Златару, у Београду, Кикинди, Футогу, код Нишке Бање, у горњем току Расине.
Међу најпознатијима је манастир Зочиште на Косову и Метохији, који се у историјским изворима први пут спомиње 1327. године.
Једна од најљепших фресака са ликовима Светих Козме и Дамјана налази се у Пећкој патријаршији, изнад саркофага архиепископа Данила Другог.
По народном вјеровању, дан Светих Врача је изузетно повољан за молитву за оздрављење.
Болесници се често завјетују Светим Врачима да ће их славити и поштовати ако оздраве.
Постоји обичај да се од овог дана чита молитва Светим Врачима 40 дана заредом, уз вјеру да ће Бог дати здравље онолико колико човјек искрено вјерује.
Такође, народ каже да тог дана није добро радити тешке физичке послове, нарочито оне „на висини“, као и да без преке потребе не треба излазити из куће.
Празник се у неким крајевима слави и као заштита од удара грома.
Не ради се иглом, ножем или маказама – да се „не би сjекло здравље“.
Пале се свијеће и читају молитве за болеснике у кући.
Одржавају се литије и завјетине, нарочито у источним и јужним крајевима Србије.
Биље убрано на овај дан сматра се љековитим и често се чува током цијеле године.
Српска православна црква Свете Враче молитвено слави два пута годишње:
14. новембра (по новом календару) – када је упокојен Свети Дамјан,
14. јула (по новом календару) – када се спомиње Свети Козма.
Симбол доброте и љекарске етике
На иконама и фрескама Свети Козма и Дамјан представљени су у средњовјековној љекарској одјећи, са ковчежићима у којима су носили лијекове.
Они су симбол љекарске етике, милосрђа и истинске вјере у моћ доброте, пише Глас.

Свијет
2 ч
0
Свијет
2 ч
0
Свијет
2 ч
0
Хроника
2 ч
0Најновије
Најчитаније
13
39
13
35
13
27
13
23
13
17
Тренутно на програму