Отац Предраг Поповић открио који највећи гријех Срби праве приликом прослављања славе

Слава није само прилика да се породица и пријатељи окупе око богате трпезе, она је и дубоко укоријењен вјерски обичај, јединствен у православљу, који у себи спаја традицију, вјеру и заједништво.

Ауто-мото

Број увезених аутомобила у Српску утростручена за деценију

О значењу и суштини славе говори отац Предраг Поповић, који објашњава њено поријекло, симболику и начин на који би савремени вјерници требало да је обиљежавају.

Како је настала слава код Срба

– Слава се у историји код Срба везује за период или дан у ком је одређена породица примила хришћанску веру. Рецимо, ако је породица примила хришћанство на дан славе, онда је најстарији члан узимао име неког светитеља на ког је примио хришћанство. Зато се и зове крсна слава, јер су чланови те породице на тај дан крштени – наводи Поповић.

Свештеник истиче да је кроз историју светитељ постао заштитник дома и породице, неко ко се, како каже, “у име православних хришћана моли код Бога”.

Љубав и секс

Откривено шта највише убија страст у везама

– Ипак, ради се и о мјешавини народних обичаја, а црквени обреди слава какви су нам данас познати отпочели су са београдским митрополитом Михајлом и 1862. Годином – додаје он.

“То је шамар светитељу”

Суштина славе, објашњава отац Поповић за РТС, није у богатој трпези, већ у заједништву и духовности.

– Ако је литургија икона царства небеског, а Исус Христос између нас, слава је икона литургије – каже он.

Наглашавајући да би тог дана свештеници заједно са домаћинима требало да траже опроштај и благослов.

– Када домаћин са свештеником ломи славски колач, то су обреди истовјетни оним у цркви. Дакле, то је једна врста литургије. Послужи се жито и вино, а затим и трпеза – додаје свештеник.

Занимљивости

5 хороскопских знакова ће пливати у парама иако сада немају ни динар

Посебно упозорава на поштовање поста, напомињући да мијешање мрсне хране током посне славе није примјерено:

– То је као да је неко ударио шамар свом светитељу. Рецимо, када вјерници на Никољдан, за вријеме Божићног поста, послуже прасетину под изговором да гости неће да им дођу ако услуже посну трпезу, одговор је једноставан: Они који не долазе на рибу, не треба ни да дођу на славу – истиче отац Поповић.

Славски колач из пекаре и славље у ресторану

У времену брзог живота, многи домаћини одлучују се да славски колач наруче из пекаре, а трпезу организују у ресторану. Отац Предраг Поповић сматра да би се од такве праксе требало одмакнути.

– Ми смо постали инстант генерација – и домаћини и домаћице – код које се изгубио компас, па се, ето, и славски колач мијеси у пекари. А славски колач треба да се мијеси светом водицом. Такав колач, какав год да је, представља нашу жртву. Света водица не треба да се просипа – каже свештеник.

Вицеви

Виц дана: Комшије

Он додаје да слава треба да буде скромна и домаћинска, у породичном окружењу:

– Притом, за славу, онај који слави, мора да се помучи, жртвује. Домаћин, домаћица, сви – цијела породица. Међутим, ако човјек нема гдје, па мора у ресторану, није на крају битно ни гдје ће обиљежити славу, већ како. Ако се за славу пуши, свађа и прича о политици, то није суштина. У основи је важно да се окупи породица и подружи – наводи Поповић.

Ко насљеђује славу?

На питање да ли славу наслеђују само мушка дјеца, отац Поповић одговара да је то више ствар породичног договора него строго правило.

Здравље

Откривен смртоносни вирус у Њемачкој

– У традицији је остало у народу да су мушка дјеца та која насљеђују славу. Као и у случају презимена… Жена увијек може да узме своју дјевојачку славу, или било ког другог светитеља. Рецимо, моја супруга је узела да слави Свету Петку – закључује у разговору за РТС отац Предраг Поповић.